Horizont

Prvo spuštanje u Marijanski rov

Dokumenti | Članak je pročitalo 3299 čitalaca.

Filmski reditelj i istraživač James Cameron (Titanic, Avatar), svojom ličnom podmornicom "Deepsea Challenger" zaronio je na dno Marijanske brazde
(Mariana Trench), najdublje tačke na planeti.

Deepsea Challenger
"Stigao sam na najdublju tačku u okeanu. Dotaći dno nikada nije bio ljepši osećaj. Jedva čekam da podelim s vama ono što sam video", napisao je Cameron putem Twittera pre izranjana na površinu.



"Malo znamo o bićima koja tamo žive. Malo znamo o njihovim biološkim zajednicama. Ne znamo kako su se te životinje prilagodile na ogroman pritisak koji tamo vlada", rekao je Kameron pre spuštanja.



Kameron je pre povratka na površinu šest sati snimao i prikupljao uzorke.
81-godišnji Donald Volš bio je među prvima koji su ga pozdravili na matičnom brodu.



Video: Cameron Dives to Earth's Deepest Spot



Marijanska brazda nalazi se oko 350 kilometara jugozapadno od ostrva Guama.

Donald Walsh i Jacques Piccard

Prvi ljudi koji su bili na dnu Marijanske brazde su američki okeanograf Dan (Donald) Walsh i Jacques Piccard.

Prvo spuštanje načinio je Batiskaf američke mornarice nazvan "Trst", koji se na dno 11 Km dubokog Marijanskog rova u Tihom okeanu spustio pre 52 godine.

Donald Volš vratio se u mislima na to mesto, ovde u Muzeju američke mornarice, u Vašingtonu, gde je izložen batiskaf Trst (Trieste).

"Naš posao bio je da održavamo i upravljamo batiskafom. Naučnici u laboratoriji mornarice odlučivali su o istraživanjima, o tome kakva oprema će biti ugrađena i kakva merenja i uzorke ćemo uzimati", kaže Volš.

Pre 52 godine, tada mornarički poručnik, bio je kopilot na batiskafu tokom rekordnog zaronjavanja do dubine veće od visine Mont Everesta.

"Nije moglo da bude bolje demonstracije bezbednosti ove platforme od zaronjavanja do najdubljeg mesta i povratka bez ikakve ogrebotine ili kvara", priseća se Volš.

Podmornica TriesteVolš objašnjava da je batiskaf Trst, nalik na podmornicu, imao sopstveni pogon, a da su rezervoari za izronjavanje bili ispunjeni benzinom.

"U osnovi to je bio podvodni balon iz dva dela. Ovaj dugi cilindrični objekat je balon, koji je bio ispunjen tečnošću lakšom od morske vode – odnosno avionskim benzinom. A ispod balona je kabina u kojoj smo bili mi".

Trieste u muzeju

Trst je zaronio 23. januara 1960. po uzburkanom moru.
Sve je išlo dobro do dubine od devet i po kilometara kada su čuli prigušeni udarac.
"Načuljili smo uši, ali nismo znali šta ga je uzrokovalo.

Samo smo znali da smo živi i da sve funkcioniše.
Instrumenti su pokazivali da se zaronjavanje odvija dobro
", kaže Volš.
Kasnije se pokazalo da je šum izazvalo prskanje prozora od pleksiglasa,
ali on ipak nije procureo.

"Trst" se bezbedno spustio na dno Marijanskog rova.
Put tamo i natrag trajao je osam sati.

Video: Prvo spuštanje u Marijanski rov. Prilog počinje na 73. sekundi.


Izvor: VOA - Otvoreni studio.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Pokreće LifeType zahvaljujući servisu blog.rs. © 2011-12. Horizont. Sva prava zadržana.
Sve informacije predstavljene na ovoj prezentaciji su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu.
Autor prezentacije ne odgovara za tačnost objavljenih informacija, kao ni za bilo kakvu nastalu štetu.