Horizont

Ep o Gilgamešu. Uvod

Ep o Gilgamesu | Članak je pročitalo 4593 čitalaca.
Ep o Gilgamešu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina.

Ep o GilgamešuJunak, Gilgameš, kralj Uruka, bio je slavan već u drevno doba. Pronađena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog života. Ep o Gilgamešu je, i pored tih prethodnih verzija, delo semitskog porekla. Polazeći od različitih izdvojenih epizoda, na akadskom je sačinjena jedna od najdirljivijih priča o potrazi za besmrtnošću ili, tačnije, o konačnom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. Ova saga, koja otpočinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin, u krajnjoj liniji otkriva nemogućnost da čisto herojske vrline temeljno transcendiraju ljudsku uslovljenost.

Pri svemu tome, Gilgameš je svojim dvema trećinama bio Božansko biće, sin Boginje Ninsun i smrtnika, Prvosveštenika grada Uruka. Na samom početku, tekst slavi njegovo sveznalaštvo kao i veličanstvene gradnje kojih se poduhvatio. Ali, odmah zatim, on nam predstavlja samodršca koji siluje žene i devojke i iscrpljuje muškarce teškim radovima. Stanovnici mole Bogove za pomoć i Oni najzad odlučuju da stvore jedno biće divovskog stasa, koje će biti u stanju da se suprotstavi Gilgamešu. Taj poludivljak dobija ime Enkidu i živi u miru sa životinjama. Gilgameš o postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna, a potom i od nekog lovca koji ga je opazio. On šalje jednu od svojih milosnica da ga opčini svojim dražima i dovede u Uruk. Kao što su to Bogovi predvideli, dva borca se odmeravaju čim se sretnu. Gilgameš izlazi kao pobednik, ali se u njemu rađa prijateljstvo prema Enkiduu, pa ga uzima za pratioca. Na kraju krajeva, plan Bogova nije bio uzaludan, jer ubuduće, Gilgameš će svoju snagu štedro rasipati na herojske poduhvate.

Gilgameš table

U pratnji Enkidua, on kreće ka dalekoj i slavnoj kedrovoj šumi, koju čuva svemoćno čudovište Humvava. Dva junaka uspevaju da ga pobede pošto su posekli njegov sveti kedar. Dok su se vraćali u Uruk, Gilgameša primećuje Ištar. Boginja mu nudi da se Njome oženi, ali je on drsko odbija. Ponižena, Ištar preklinje svoga oca Anua da stvori Nebeskog bika, kako bi ovaj uništio Gilgameša i njegov grad. Anu isprva odbija, ali na kraju pristaje, kada mu Ištar zapreti da će dovesti mrtve iz Bezdana. Nebeski bik se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevih ljudi. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep, a Gilgameš mu svoj mač zariva u potiljak. Besna, Ištar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. Opijen njihovom pobedom, Enkidu otkida jedno stegno Nebeskog bika i baca ga pred Boginju zasipajući je uvredama. Taj je trenutak vrhunac životnog puta dvojice junaka, ali to je, takođe, i početak jedne tragedije. Iste noći Enkidu sanja da su ga Bogovi osudili. Sutradan, on se razboljeva i umire posle dvanaest dana.

GilgaešPosle ovog neočekivanog raspleta, Gilgameš se ne može prepoznati. Sedam dana i sedam noći on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. Nadao se da će, posle njegovih jadikovki, on najzad oživeti. Tek na prvi znak raspadanja tela, Gilgameš se priklanja sudbini i Enkidu biva raskošno sahranjen. Kralj napušta grad i luta pustinjom jecajući: Zar neću i ja umreti isto kao i Enkidu? (IX ploča, I stubac, st. 4). On je prestrašen pomišlju na smrt. Herojski podvizi ne mogu više da ga uteše. Ubuduće, njegov jedini cilj biće da umakne ljudskoj sudbi­ni, da stekne besmrtnost. On zna da čuveni Utnapištim koji se spasao posle potopa večno živi i odlučuje da krene u potragu za njim.

Njegovo putovanje prepuno je iskušenja inicijacijskog tipa. On stiže do planina Mašu, gde se nalaze vrata (Kapija Bogova) kroz koja Sunce prolazi svaki dan. Vrata čuva par Ijudi-škorpiona, čiji pogled zadaje smrt (IX, 11, 7). Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada ničice. Ali, Ijudi-škorpioni prepoznaju u Gilgamešu njegov Božanski deo i dopuštaju mu da uđe. Posle dvanaest sati hoda kroz Bezdan, Gilgameš s druge strane planine izlazi u neku predivnu baštu. Nešto dalje, na obali mora, on susreće nimfu Siduri i pita je gde može da nađe Utnapištima. Siduri pokušava da ga odvrati: Kada Bogovi načiniše ljude, Oni su za njih ostavili smrt, a za sebe zadržali život. Ti, Gilgamešu, napuni svoj stomak i danonoćno uživaj. Neka ti svaki dan bude praznik, igraj i raduj se i noću i danju!

Ali Gilgameš je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upućuje Uršanabi, Utnapištimovom lađaru, koji se nalazio u blizini. Oni prelaze Vodu mrtvih i stižu do obale na kojoj živi Utnapištim. Gilgameš ga pita kako je stekao besmrtnost. On tako doznaje priču o potopu i o odluci Bogova da Utnapištima i njegovu ženu učine svojim srodnicima, nastanjujući ih na ušću reka. Ali, pita Utnapištim Gilgameša, koji od Bogova će tebe priključiti svom saboru, kako bi ti dobio život koji tražiš? (IX, 198). Nastavak njegovog govora je neočekivan: Hajde, pokušaj da bdiješ šest dana i sedam noći! (XI, 109). Izvesno, reč je o najtežem inicijacijskom iskušavanju: pobediti san, ostati budan, jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapištim Gilgamešu, znajući da ga Bogovi neće nagraditi besmrtnošću, predlaže da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je već uspešno savladao neka iskušenja: prolazak kroz tunel, Sidurina iskušavanja, prelazak preko Vode mrtvih.

Voda mrtvih. Gilgameš

To su, na neki način, bila iskušavanja herojskog tipa. Sada je, međutim, bila reč o duhovnom iskušavanju, jer bi jedino izuzetna moć koncentracije mogla učiniti neko ljudsko biće sposobnim da ostane budno šest dana i sedam noći. Ali, Gilgameš odmah pada u san i Utnapištim zajedljivo uzvikuje: Pogledaj snažnog čoveka koji želi besmrtnost: san se, kao žestoki vetar, širi kroz njega! (203-204). Gilgameš bez prekida spava šest dana i sedam noći, a kada ga Utnapištim probudi, žali se što ga budi tek što je zaspao. Ipak, on shvata šta se dogodilo i opet počinje da jadikuje: Šta da radim, Uthapištime, kuda da idem? Neki demon obuze moje telo, a u sobi u kojoj spavam prebiva smrt i kud god da maknem, tu je i smrt! (230-234).

Gilgameš - Utnapišhtim

Gilgameš se sada priprema da ode, ali mu Utnapištim u poslednjem trenutku, na nagovor svoje žene, otkriva Tajnu Bogova: mesto na kom se nalazi biljka koja vraća mladost. Gilgameš silazi na dno mora, bere je i, sav srećan, kreće nazad. Posle nekoliko dana hoda, on opazi jedan izvor hladne vode i požuri da se okupa. Privučena mirisom njegove biljke, iz vode izađe neka zmija, ukrade mu je i presvuče svoju kožu. Jecajući, Gilgameš se žali Uršanabiju na svoju nesreću. U ovoj epizodi možemo videti neuspeh još jednog inicijacijskog iskušavanja: junak nije umeo da iskoristi neočekivani dar, to jest, nedostajalo mu je mudrosti. Tekst se završava naglo: došavši u Uruk, Gilgameš poziva Uršanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima.

Lav

U Epu o Gilgamešu videli smo dramatičan prikaz ljudske uslovljenosti predodređene neizbežnosti smrti. Ipak, ovo prvo remek delo svetske književnosti dopušta i mogućnost da bi, bez pomoći Bogova, neka bića bila sposobna da steknu besmrtnost, pod uslovom da uspešno prebrode niz inicijacijskih iskušavanja. Iz te perspektive, priča o Gilgamešu predstavlja dramatizovanu pripovest o neuspeloj inicijaciji.

Ep o Gilgamesu
Koristite veze ispod naslova za sledeći članak.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Pokreće LifeType zahvaljujući servisu blog.rs. © 2011-12. Horizont. Sva prava zadržana.
Sve informacije predstavljene na ovoj prezentaciji su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu.
Autor prezentacije ne odgovara za tačnost objavljenih informacija, kao ni za bilo kakvu nastalu štetu.