Horizont

Prvi čovek u svemiru

Nauka | Članak je pročitalo 2308 čitalaca.

Joseph KittingerJoe Kittinger je rođen 1928. godine, a za aeronautiku se interesovao još od malih nogu.
Prvi samostalni let je izveo sa 17 godina, a Vojnom vazduhoplovstvu se pridružio sa 21. Komandant eskadrile je postao 1950. godine, a kao pilot se 1953. godine pridružio 86. Bombarderskoj eskadrili u Vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Remsteinu, u Zapadnoj Nemačkoj.

Tokom 1954. postao je test–pilot u Air Force Missile Development Centru u Holloman AFB u Novom Meksiku, gde je Kittinger učestvovao u eksperimentalnim letovima i medicinskim testovima vezanim za buduće svemirske letove.



1958. Kittinger se pridružio odelenju Escape Section pri Aerospace Medical Research Laboratory koja se nalazila u bazi Wright-Patterson AFBu Ohaju. Tamo je postao test–pilot na projektu "Excelsior" ("uvek gore"), koji je ispitivao ljudsku sposobnost da se na velikoj visini evakuiše iz kapsule i skoči padobranom. Kittinger je iz otvorene gondole napravio seriju od tri skoka, obučen u kombinezon pod pritiskom, na temperaturama koje su bile daleko ispod nule i pri slabom pritisku koji vlada na tim visinama.

Excelsior

Kittingerov se prvi visinski skok zbio 16. novembra 1959. godine, kada je na visini od 23.165 metra napustio balon "Excelsior I", negde iznad pustinje u Novom Meksiku. Po planu, nakon 16 sekundi slobodnog pada trebalo je da se otvori mali stabilizacioni padobran, čiji je cilj bio da spreči tumbanje padobranca. Ali kvar na opremi je otvorio padobran samo 2 sekunde nakon skoka i omotao se Kittingeru oko vrata. Zbog toga se odmah onesvestio, padajući u dugačkoj spirali ka zemlji, okrećući se oko 120 puta u minuti. Srećom, čim je dospeo na visinu od 3.000 metara rezervni padobran se automatski otvorio. Usporio je Kittingerovo rotiranje i bezbedno ga spustio na zemlju.

Samo tri nedelje nakon ovog skoro fatalnog događaja, Kittinger je 11. decemba 1959. sa "Excalibura II" izveo svoj drugi skok. Pre nego što se iz gondole balona otisnuo na put ka zemlji, podigao se na visinu od 22.770 metara. Rekordni slobodni pad je iznosio 16.765 metara, što mi je donelo padobransku medalju Lea Stevensa.

Excelsior

Treći i poslednji skok kapetana Kittingera usledio je 16. avgusta 1960. godine. Izveo ga je iz helijumskog balona "Excelsior III", uspostavivši tom prilikom novi visinski rekord od 31.330 metara. Tako je oborio prehodni, koji je držao major David Simons, koji se 1957. balonom "Man High II" popeo na visinu od 30.942 metra. Da bi dospeo na navedenu visinu, Kittingeru je trebalo oko sat ipo, ali je prilikom penjanja, na 13.000 metara, zbog mehaničkog kvara na spojnici desne rukavice osetio nesnosne bolove u ruci (o tom događaju potražite članak u Astronoiji broj 26). Mada je zbog takvih tegoba mogao da obustavi misiju, Kittinger je ipak hrabro nastavio.



Kittinger je na najvećoj visini, tri puta većoj nego što danas lete komercijalni avioni, proveo 12 minuta, a onda se popeo na "najvišu stepenicu na svetu" i otpočeo svoj put ka površini Zemlje. Pored specijalnog skafandera pod pritiskom, nosio je i instrumente i sigurnosnu opremu tešku kao i on sam. Morao je takođe da nosi i nekoliko slojeva odeće koja bi ga štitila od ekstremne hladnoće, jer je na toj visini temperatura bila oko –70° C.

Kittinger Jump

Padao je 13 sekundi pre nego što mu se otvorio mali (1,8 m) stabilizujući padobran čiji je zadatak bio da spreči okretanje, ali se slobodan pad produžio na ukupno 4 minuta i 36 sekundi, pre nego što se na visini od oko 5.500 metara otvorio glavni padobran (8,5 m). Negde između 27.500 i 21.000 metara, hrabri skakač je imao probleme sa disanjem, ali se nije predavao i uspešno je priveo skok kraju.

KittingerTaj zapanjujući skok doneo je nekoliko rekorda koji i dan–danas važe: najviši let balonom, najviši skok padobranom i najduži slobodan pad. Takođe je Kittinger postavio rekord u brzini čoveka kroz atmosferu.

Najveći doprinos projekata "Men High" i "Excelsior" bio je u tome što je dokazano da čovek sa odgovarajućom zaštitom može bez problema da preživi u tom skoro vasionskom okruženju ekstremnih visina. Kittingerov skok je takođe pokazao da bi pilot moga da iskoči čak i iz aviona na velikim visinama i da se nakon slobodnog pada kroz atmosferu bezbedno padobranom spusti na zemlju.

Preuzeto sa stranice Astronomija. Članak: Ljudski meteor – Joseph Kittinger.
Autor: 
Dipl. ing. Drago I. Dragović

Danas i amateri mogu da se pokušaju na polju Astronautike.

Uspešni pokušaji slanja balona do granica stratosfere:

iPad u svemiru.


LEGO čovečuljak.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Pokreće LifeType zahvaljujući servisu blog.rs. © 2011-12. Horizont. Sva prava zadržana.
Sve informacije predstavljene na ovoj prezentaciji su informativnog karaktera i neobavezujuće u bilo kom pogledu.
Autor prezentacije ne odgovara za tačnost objavljenih informacija, kao ni za bilo kakvu nastalu štetu.