Ep o Gilgamešu. Osma ploča.
Ep o Gilgamesu
| Članak je pročitalo 10595 čitalaca.
KNJIGA O KRALJU URUKA KOJEG ZOVU GILGAMEŠ
Ploče VII - XII. Ploča osam.
277. Čim zasja prvi jutarnji zrak, diže se Gilgameš i pristupi prijateljevu ležaju.
278. Mirno je ležao Enkidu, grudi mu se dizaše tiho i opet se spuštaše.
279. Tiho je isticao iz usta dah njegove duše, a Gilgameš je plakao i govorio:
ENKIDU, MLADI PRIJATELJU, GDE TI JE OSTALA SNAGA,
GDE TI JE OSTAO GLAS?
GDE JE MOJ ENKIDU?
JAK SI BIO KAO LAV I DIVLJI BIK, BRZ SI BIO KAO GAZELA.
KAO BRATA SAM TE VOLEO, TEBE, TEBE!
VELIKIM SAM UČINIO MEĐU SVIM KNEZOVIMA TEBE, TEBE!
SVE LEPE ŽENE URUKA VOLELE SU TEBE, TEBE!
U KEDROVU ŠUMU IŠAO SAM S TOBOM,
DANJU I NOĆU BIO SI SA MNOM.
SA MNOM SI DONEO GLAVU HUMBABE U UTVRĐENI URUK,
A UZNEMIRAVANI STANOVNICI BREGOVA
OSLOBOĐENI OD NEMANI NEPRESTANO SU NAS BLAGOSILJALI.
MI SMO UBILI ČUDESNOG BIKA KOJI JE DAHTAO.
MOŽDA TE JE POGODIO NJEGOV OTROVNI DAH?
MOŽDA VELIKI BOGOVI IPAK NISU ODOBRILI
ŠTO SMO USPLAMTELI SRDŽBOM NA IŠGARU
I UBILI BIKA KOJI JE POSLAN S NEBA?
280. Ćuteći je sedeo uz prijateljev ležaj, a pogled mu je lutao u daljinu.
281. Gilgameš opet pogleda Enkidua.
282. Mirno je ležao Enkidu i spavao.
ENKIDU, PRIJATELJU MOJIH MLADIH GODINA!
TU LEŽI SADA PANTER STEPE
KOJI JE SVE UČINIO DA SE USPNEMO NA BREG BOGOVA,
DA OBORIMO I UBIJEMO NEBESKOG BIKA,
DA SAVLADAO HUMBABU,
KOJI JE STANOVAO U KEDROVOJ ŠUMI.
KAKAV TE JE TO DUBOKI SAN SADA UHVATIO?
TAKO SI MRAČAN I NE ČUJEŠ ME VIŠE!
283. Ali ovaj ne podiže svojih očiju.
284. Gilgameš dotakne njegovo srce, ali ono više nije kucalo.
285. Tada on pokri prijatelja kao nevestu.
286. Sličan lavu, podiže on svoj tužan glas.
287. Sličan lavici pogođenoj kopljem, zaurla on.
288. Čupao je svoju kosu i razbacivao.
289. Poderao je svoju odeću i obukao prašnu, žalobnu.
290. Čim je zasjao prvi jutarnji zrak, podiže Gilgameš novu tužaljku.
291. Šest je dana i šest noći oplakivao Enkidua, prijatelja.
292. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo, ostavio ga je nepokopanog.
293. Sedmoga dana sahranjuje Gilgameš prijatelja i napušta grad Uruk.
294. On žuri napolje u stepu.
295. Tamo ga susreće lovac koji kopa jame za lavove.
296. Lovac progovori kralju i ovako reče Gilgamešu:
U
ZVIŠENI VLADARU, TI SI UBIO STRAŠNOG ČUVARA KEDROVE ŠUME,
TI SI SVLADAO SAMOGA HUMBABU, GOSPODARA KEDROVOG BREGA,
SVOJOM SI RUKOM UBIJAO LAVOVE U BREGOVIMA,
TI SI UBIO SILNOGA BIKA KOGA JE POSLAO BOG NEBA.
ZAŠTO SU TI OBRAZI TAKO BLEDI I UPALI,
A TVOJE LICE TAKO POGRUŽENO?
ZAŠTO TI JE DUŠA OJAĐENA, A STAS POGRBLJEN?
ZAŠTO JE JADIKOVKA U TVOM SRCU TAKO GLASNA?
ZAŠTO LIČIŠ NA PUTNIKA DALEKIH PUTEVA?
ZAŠTO TI JE LICE OPALJENO OD VETRA,
PLJUSKA I PODNEVNOG SUNCA?
ZAŠTO TAKO NEMIRNO ŽURIŠ PREKO POLJA?
297. Gilgameš otvori usta, govori i reče mu:
MOGA PRIJATELJA, KOJI MI JE BIO PRIVRŽEN KAO VERAN KONJ,
PANTERA STEPE, ENKIDUA, MOGA PRIJATELJA,
KOJI JE SVE UČINIO DA SE USPNEMO NA BREG BOGOVA,
DA UHVATIMO I UBIJEMO ČAROBNOG BIKA,
DA SAVLADAMO HUMBABU NA BREGU KEDROVA
I DA U GUDURAMA UBIJAMO LAVOVE,
MOGA PRIJATELJA, KOJI JE SA MNOM DELIO SVE OPASNOSTI
NJEGA JE STIGLA LJUDSKA SUDBINA.
ŠEST SAM GA DANA I ŠEST NOĆI OPLAKIVAO,
SVE DO SEDMOG DANA OSTAVIO SAM GA NEPOKOPANOG.
SUDBINA PRIJATELJA TAKO TEŠKO LEŽI NA MENI,
ZATO ŽURIM PREKO POLJA I TRAŽIM DALJINE.
KAKO SAMO MOGU TO DA PREĆUTIM, KAKO DA SE IZJADAM?
PRIJATELJ KOGA VOLIM POSTAO JE ZEMLJA.
ENKIDU, MOJ PRIJATELJ, POSTAO JE KAO BLATO ZEMLJE!
ZAR NEĆU I JA MORATI DA SE SMIRIM KAO ON I DA NE USTANEM DOVEKA?
Ploče VII - XII. Ploča osam.
277. Čim zasja prvi jutarnji zrak, diže se Gilgameš i pristupi prijateljevu ležaju.
278. Mirno je ležao Enkidu, grudi mu se dizaše tiho i opet se spuštaše.
279. Tiho je isticao iz usta dah njegove duše, a Gilgameš je plakao i govorio:
ENKIDU, MLADI PRIJATELJU, GDE TI JE OSTALA SNAGA,
GDE TI JE OSTAO GLAS?
GDE JE MOJ ENKIDU?
JAK SI BIO KAO LAV I DIVLJI BIK, BRZ SI BIO KAO GAZELA.
KAO BRATA SAM TE VOLEO, TEBE, TEBE!
VELIKIM SAM UČINIO MEĐU SVIM KNEZOVIMA TEBE, TEBE!
SVE LEPE ŽENE URUKA VOLELE SU TEBE, TEBE!
U KEDROVU ŠUMU IŠAO SAM S TOBOM,
DANJU I NOĆU BIO SI SA MNOM.
SA MNOM SI DONEO GLAVU HUMBABE U UTVRĐENI URUK,
A UZNEMIRAVANI STANOVNICI BREGOVA
OSLOBOĐENI OD NEMANI NEPRESTANO SU NAS BLAGOSILJALI.
MI SMO UBILI ČUDESNOG BIKA KOJI JE DAHTAO.
MOŽDA TE JE POGODIO NJEGOV OTROVNI DAH?
MOŽDA VELIKI BOGOVI IPAK NISU ODOBRILI
ŠTO SMO USPLAMTELI SRDŽBOM NA IŠGARU
I UBILI BIKA KOJI JE POSLAN S NEBA?
280. Ćuteći je sedeo uz prijateljev ležaj, a pogled mu je lutao u daljinu.
281. Gilgameš opet pogleda Enkidua.
282. Mirno je ležao Enkidu i spavao.
ENKIDU, PRIJATELJU MOJIH MLADIH GODINA!
TU LEŽI SADA PANTER STEPE
KOJI JE SVE UČINIO DA SE USPNEMO NA BREG BOGOVA,
DA OBORIMO I UBIJEMO NEBESKOG BIKA,
DA SAVLADAO HUMBABU,
KOJI JE STANOVAO U KEDROVOJ ŠUMI.
KAKAV TE JE TO DUBOKI SAN SADA UHVATIO?
TAKO SI MRAČAN I NE ČUJEŠ ME VIŠE!
283. Ali ovaj ne podiže svojih očiju.
284. Gilgameš dotakne njegovo srce, ali ono više nije kucalo.
285. Tada on pokri prijatelja kao nevestu.
286. Sličan lavu, podiže on svoj tužan glas.
287. Sličan lavici pogođenoj kopljem, zaurla on.
288. Čupao je svoju kosu i razbacivao.
289. Poderao je svoju odeću i obukao prašnu, žalobnu.
290. Čim je zasjao prvi jutarnji zrak, podiže Gilgameš novu tužaljku.
291. Šest je dana i šest noći oplakivao Enkidua, prijatelja.
292. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo, ostavio ga je nepokopanog.
293. Sedmoga dana sahranjuje Gilgameš prijatelja i napušta grad Uruk.
294. On žuri napolje u stepu.
295. Tamo ga susreće lovac koji kopa jame za lavove.
296. Lovac progovori kralju i ovako reče Gilgamešu:
U
ZVIŠENI VLADARU, TI SI UBIO STRAŠNOG ČUVARA KEDROVE ŠUME,TI SI SVLADAO SAMOGA HUMBABU, GOSPODARA KEDROVOG BREGA,
SVOJOM SI RUKOM UBIJAO LAVOVE U BREGOVIMA,
TI SI UBIO SILNOGA BIKA KOGA JE POSLAO BOG NEBA.
ZAŠTO SU TI OBRAZI TAKO BLEDI I UPALI,
A TVOJE LICE TAKO POGRUŽENO?
ZAŠTO TI JE DUŠA OJAĐENA, A STAS POGRBLJEN?
ZAŠTO JE JADIKOVKA U TVOM SRCU TAKO GLASNA?
ZAŠTO LIČIŠ NA PUTNIKA DALEKIH PUTEVA?
ZAŠTO TI JE LICE OPALJENO OD VETRA,
PLJUSKA I PODNEVNOG SUNCA?
ZAŠTO TAKO NEMIRNO ŽURIŠ PREKO POLJA?
297. Gilgameš otvori usta, govori i reče mu:
MOGA PRIJATELJA, KOJI MI JE BIO PRIVRŽEN KAO VERAN KONJ,PANTERA STEPE, ENKIDUA, MOGA PRIJATELJA,
KOJI JE SVE UČINIO DA SE USPNEMO NA BREG BOGOVA,
DA UHVATIMO I UBIJEMO ČAROBNOG BIKA,
DA SAVLADAMO HUMBABU NA BREGU KEDROVA
I DA U GUDURAMA UBIJAMO LAVOVE,
MOGA PRIJATELJA, KOJI JE SA MNOM DELIO SVE OPASNOSTI
NJEGA JE STIGLA LJUDSKA SUDBINA.
ŠEST SAM GA DANA I ŠEST NOĆI OPLAKIVAO,
SVE DO SEDMOG DANA OSTAVIO SAM GA NEPOKOPANOG.
SUDBINA PRIJATELJA TAKO TEŠKO LEŽI NA MENI,
ZATO ŽURIM PREKO POLJA I TRAŽIM DALJINE.
KAKO SAMO MOGU TO DA PREĆUTIM, KAKO DA SE IZJADAM?
PRIJATELJ KOGA VOLIM POSTAO JE ZEMLJA.
ENKIDU, MOJ PRIJATELJ, POSTAO JE KAO BLATO ZEMLJE!
ZAR NEĆU I JA MORATI DA SE SMIRIM KAO ON I DA NE USTANEM DOVEKA?
