Ep o Gilgamešu. Peta ploča.
Ep o Gilgamesu
| Članak je pročitalo 2118 čitalaca.
KNJIGA O KRALJU URUKA KOJEG ZOVU GILGAMEŠ
Ploče I-VI. Ploča pet.
177. Ćuteći su stajali i gledali šumu, gledaju kedrove, u čudu posmatraju visinu stabala.
178. Gledaju šumu i daleku čistinu kuda se ulazi, tu je široki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima.
179. Uređeni su putevi i puteljci, načinjene su lepe staze.
180. Oni gledaju Breg kedrova, prebivalište bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini.
181. Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti.
182. Putnicima godi sena drveća, kedrovi su puni kliktanja.
183. Pod njima puzi trnovita šikara, a tamo se žbunje zeleni među mahovinom.
184. Mirisno cveće i povijuše skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju.
185. Dvostruki sat su hodali, i drugi, i treći.
186. Mučno je postalo putovanje, sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova.
187. Humbabu nisu nigde ni videli ni čuli.
188. Noć se spustila na šumu,
189. zvezde se pojavile i oni legoše spavati.
190. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja:
SANJAO SAM SAN, PRIJATELJU,
A SAN KOJI SAM VIDEO BIO JE ZAISTA STRAŠAN.
OBOJICA SMO STAJALI PRED VRHOM BRDA,
TADA SE S TUTNJAVOM GRMLJAVINE SKOTRLJA STENA,
KOJA SE BILA NADVISILA.
JEDAN ČOVEK JE BIO SMRVLJEN,
DOK SMO MI OBOJICA ODLETELI U STRANU KAO SITNE POLJSKE MUŠICE,
ZATIM SMO BILI NA PUTU ZA URUK.
191. Tada kralj reče prijatelju:
SAN KOJI SI SANJAO DOBAR JE.
SAN KOJI SI VIDEO, PRIJATELJU MOJ,
IZVANREDAN JE, IMA DOBRO ZNAČENJE.
ŠTO SI VIDEO DA SE BREG SRUŠIO I SMRVIO TREĆEG ČOVEKA;
TO ZNAČI: UHVATIĆEMO I UBIĆEMO HUMBABU.
BACIĆEMO U POLJE NJEGOVU LEŠINU
I O PRVOJ ZORI VRATIĆEMO SE KUĆI.
192. Trideset sati su putovali, nabrojali su već trideset sati.
193. Pred sunčanim bogom iskopali su jamu, Šamašu su podigli svoje ruke.
194. Gilgameš se uspne i stane na humku izbačene zemlje, baci zrnevlje u jamu i reče:
BRDO, DONESI SAN!
DAJ SNOVE ENKIDUU, UZVIŠENI ŠAMAŠU!
195. Hladan vetar prohuji kroz drveće, dolazio je strašan vihor.
196. Gilgameš reče prijatelju da legne, pa i sam leže.
197. Sagnuo se pred olujom kao brdska raž na vetru, pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu.
198. San, kakav obuzima ljude, teško pade na Enkidua.
199. Usred noći nestade sna.
200. On se uspravi i reče prijatelju:
NISI LI ME ZVAO, GILGAMEŠU?
KAKO TO DA SAM BUDAN?
NISI LI ME SE DOTAKAO?
ZAŠTO SAM TAKO PREPLAŠEN?
NIJE LI OVUDA PROŠAO NEKI BOG?
ZAŠTO MI JE CELO TELO TAKO NEMOĆNO?
PRIJATELJU MOJ, OPET SAM SANJAO,
A SAN KOJI SAM VIDEO BIO JE STRAŠAN:
NEBO JE JEČALO, A ZEMLJA ODGOVARALA URLANJEM,
PRIBLIŽIVALI SU SE TAMNI OLUJCI OBLACI,
MRAČNO SU SE SKUPLJALI I GOMILALI,
MUNJA JE ZASVETLILA, OGANJ JE SUKNUO UVIS,
OBLACI SU SE SVE VIŠE ŠIRILI, KAO KIŠA PADALA JE SMRT.
JOŠ JEDNOM ZASVETLE, A TADA SE VATRA UGASI.
NEKI ČOVEK KOGA JE UBIO GROM POSTADE PEPEO.
HAJDEMO DALJE,
POSAVETOVAĆEMO SE NA HASURAMA MEĐU KEDROVIMA.
201. Gilgameš otvori usta i reče prijatelju:
ENKIDU, TVOJ SAN JE DOBAR,
RADOSNO JE NJEGOVO ZNAČENJE.
TEŠKA ĆE BITI BORBA,
ALI ĆEMO IPAK UBITI HUMBABU.
202. Mučno se uspinju dalje sve do vrha brda, gde bujni kedrovi okružuju kuću bogova.
203. U zaslepljujuđoj belini sija sveti toranj boginje Irnini.
204. Tada se začu strahovito dahtanje, a drveće zašumi.
205. Videše samog Humbabu kako dolazi.
206. Šape je imao kao lav, a telo pokriveno bronzanim ljuskama, na nogama jastrebove kandže, na glavi rogove divljeg bika, a rep i ud rasplođavanja završavali se zmijskom glavom.
USTANI, ENKIDU!
ŠAMAŠ BOG SUNCA,
NEKA NAM POKLONI ŽIVOT!
207. Oni odapnu strele, bace i praćke.
208. Sve se ovo odbi natrag, on ostade nepovređen.
209. Sad stoji pred njima.
210. Već je uhvatio Enkidua svojim kandžama.
211. Pogođen pade Humbaba, a Gilgameš mu odrubi glavu s ljuskastog vrata.
212. Zatim uzeše moćno telo i odvukoše ga u polje.
213. Baciše ga pticama da ga proždru.
214. Na visokoj motki odneše glavu s rogovima kao znak pobede.
215. Penju se odvažno dalje prema Bregu bogova.
216. Kroz divnu bujnost kedrova stižu na vrh.
217. Tada poviče glas s brega, javi se Irninin glas:
VRATITE SE!
SVRŠENO JE VAŠE DELO.
OKRENITE SE OPET PREMA GRADU URUKU, ON VAS ČEKA!
NA SVETO BRDO GDE STANUJU BOGOVI,
NE MOŽE SE USPETI NIJEDAN SMRTNIK.
ONAJ KOJI POGLEDA U LICE BOGOVIMA MORA UMRETI!
218. I oni se okrenuše, iđahu gudurama i neprohodnim putevima, borahu se s lavovima i uzimahu im krzno.
219. Na dan punog meseca vratiše se kući u grad.
220. Gilgameš je nosio glavu Humbabe na svom lovačkom koplju.
Ploče I-VI. Ploča pet.
177. Ćuteći su stajali i gledali šumu, gledaju kedrove, u čudu posmatraju visinu stabala.
178. Gledaju šumu i daleku čistinu kuda se ulazi, tu je široki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima.
179. Uređeni su putevi i puteljci, načinjene su lepe staze.
180. Oni gledaju Breg kedrova, prebivalište bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini.
181. Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti.
182. Putnicima godi sena drveća, kedrovi su puni kliktanja.
183. Pod njima puzi trnovita šikara, a tamo se žbunje zeleni među mahovinom.
184. Mirisno cveće i povijuše skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju.
185. Dvostruki sat su hodali, i drugi, i treći.
186. Mučno je postalo putovanje, sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova.
187. Humbabu nisu nigde ni videli ni čuli.
188. Noć se spustila na šumu,
189. zvezde se pojavile i oni legoše spavati.
190. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja:
SANJAO SAM SAN, PRIJATELJU,
A SAN KOJI SAM VIDEO BIO JE ZAISTA STRAŠAN.
OBOJICA SMO STAJALI PRED VRHOM BRDA,
TADA SE S TUTNJAVOM GRMLJAVINE SKOTRLJA STENA,
KOJA SE BILA NADVISILA.
JEDAN ČOVEK JE BIO SMRVLJEN,
DOK SMO MI OBOJICA ODLETELI U STRANU KAO SITNE POLJSKE MUŠICE,
ZATIM SMO BILI NA PUTU ZA URUK.
191. Tada kralj reče prijatelju:
SAN KOJI SI SANJAO DOBAR JE.
SAN KOJI SI VIDEO, PRIJATELJU MOJ,
IZVANREDAN JE, IMA DOBRO ZNAČENJE.
ŠTO SI VIDEO DA SE BREG SRUŠIO I SMRVIO TREĆEG ČOVEKA;
TO ZNAČI: UHVATIĆEMO I UBIĆEMO HUMBABU.
BACIĆEMO U POLJE NJEGOVU LEŠINU
I O PRVOJ ZORI VRATIĆEMO SE KUĆI.
192. Trideset sati su putovali, nabrojali su već trideset sati.
193. Pred sunčanim bogom iskopali su jamu, Šamašu su podigli svoje ruke.
194. Gilgameš se uspne i stane na humku izbačene zemlje, baci zrnevlje u jamu i reče:
BRDO, DONESI SAN!
DAJ SNOVE ENKIDUU, UZVIŠENI ŠAMAŠU!
195. Hladan vetar prohuji kroz drveće, dolazio je strašan vihor.
196. Gilgameš reče prijatelju da legne, pa i sam leže.
197. Sagnuo se pred olujom kao brdska raž na vetru, pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu.
198. San, kakav obuzima ljude, teško pade na Enkidua.
199. Usred noći nestade sna.
200. On se uspravi i reče prijatelju:
NISI LI ME ZVAO, GILGAMEŠU?
KAKO TO DA SAM BUDAN?
NISI LI ME SE DOTAKAO?
ZAŠTO SAM TAKO PREPLAŠEN?
NIJE LI OVUDA PROŠAO NEKI BOG?
ZAŠTO MI JE CELO TELO TAKO NEMOĆNO?
PRIJATELJU MOJ, OPET SAM SANJAO,
A SAN KOJI SAM VIDEO BIO JE STRAŠAN:
NEBO JE JEČALO, A ZEMLJA ODGOVARALA URLANJEM,
PRIBLIŽIVALI SU SE TAMNI OLUJCI OBLACI,
MRAČNO SU SE SKUPLJALI I GOMILALI,
MUNJA JE ZASVETLILA, OGANJ JE SUKNUO UVIS,
OBLACI SU SE SVE VIŠE ŠIRILI, KAO KIŠA PADALA JE SMRT.
JOŠ JEDNOM ZASVETLE, A TADA SE VATRA UGASI.
NEKI ČOVEK KOGA JE UBIO GROM POSTADE PEPEO.
HAJDEMO DALJE,
POSAVETOVAĆEMO SE NA HASURAMA MEĐU KEDROVIMA.
201. Gilgameš otvori usta i reče prijatelju:
ENKIDU, TVOJ SAN JE DOBAR,
RADOSNO JE NJEGOVO ZNAČENJE.
TEŠKA ĆE BITI BORBA,
ALI ĆEMO IPAK UBITI HUMBABU.
202. Mučno se uspinju dalje sve do vrha brda, gde bujni kedrovi okružuju kuću bogova.
203. U zaslepljujuđoj belini sija sveti toranj boginje Irnini.
204. Tada se začu strahovito dahtanje, a drveće zašumi.
205. Videše samog Humbabu kako dolazi.
206. Šape je imao kao lav, a telo pokriveno bronzanim ljuskama, na nogama jastrebove kandže, na glavi rogove divljeg bika, a rep i ud rasplođavanja završavali se zmijskom glavom.
USTANI, ENKIDU!
ŠAMAŠ BOG SUNCA,
NEKA NAM POKLONI ŽIVOT!
207. Oni odapnu strele, bace i praćke.
208. Sve se ovo odbi natrag, on ostade nepovređen.
209. Sad stoji pred njima.
210. Već je uhvatio Enkidua svojim kandžama.
211. Pogođen pade Humbaba, a Gilgameš mu odrubi glavu s ljuskastog vrata.
212. Zatim uzeše moćno telo i odvukoše ga u polje.
213. Baciše ga pticama da ga proždru.
214. Na visokoj motki odneše glavu s rogovima kao znak pobede.
215. Penju se odvažno dalje prema Bregu bogova.
216. Kroz divnu bujnost kedrova stižu na vrh.
217. Tada poviče glas s brega, javi se Irninin glas:
VRATITE SE!
SVRŠENO JE VAŠE DELO.
OKRENITE SE OPET PREMA GRADU URUKU, ON VAS ČEKA!
NA SVETO BRDO GDE STANUJU BOGOVI,
NE MOŽE SE USPETI NIJEDAN SMRTNIK.
ONAJ KOJI POGLEDA U LICE BOGOVIMA MORA UMRETI!
218. I oni se okrenuše, iđahu gudurama i neprohodnim putevima, borahu se s lavovima i uzimahu im krzno.
219. Na dan punog meseca vratiše se kući u grad.
220. Gilgameš je nosio glavu Humbabe na svom lovačkom koplju.
