Ep o Gilgamešu. Četvrta ploča.
Ep o Gilgamesu
| Članak je pročitalo 2504 čitalaca.
KNJIGA O KRALJU URUKA KOJEG ZOVU GILGAMEŠ
Ploče I-VI. Ploča četvrta.
145. A Šamaš, Bog Sunca, reče Gilgamešu:
SPREMI SE DA SE S PRIJATELJEM BORIŠ PROTIV HUMBABE!
ON JE POSTAVLJEN ZA ČUVARA KEDROVE ŠUME.
KROZ KEDROVU ŠUMU VODI PUT NA BREG BOGOVA.
HUMBABA ME JE UVREDIO, ZATO IDITE I UBIJTE GA!
146. Gilgameš je čuo reč gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda.
147. S Enkiduom je ušao u dvoranu.
148. I Gilgameš otvori usta i reče:
ŠAMAŠ NAS JE POZVAO DA SE BORIMO PROTIV HUMBABE.
NEKA JE MIR S VAMA I CELIM NARODOM!
149. Najstariji među knezovima grada ustade i reče:
ŠAMAŠ JE UVEK ŠTITIO SVOGA PRIJATELJA, SJAJNOG GILGAMEŠA.
NEKA NJEGOVA ZAŠTITNIČKA RUKA NE BUDE DALEKO!
STRAŠAN JE SRDITI ČUVAR KEDROVE ŠUME.
ŠAMAŠ, KOJI TI JE OBJAVIO POČETAK BORBE,
VRATIO TI JE PRIJATELJA DA TE NEPOVREĐENOG SAČUVA!
NEKA STOJI UZA TE KAO ZAŠTITNIK I ČUVA TVOJ ŽIVOT, O KRALJU!
TI, PASTIRU NAŠ, ŠTITI NAS OD NEPRIJATELJA!
150. Oni napuste zborno mesto, a Gilgameš reče Enkiduu:
PRIJATELJU, SADA MOŽEMO IĆI U HRAM EGALMAH SVETOJ SVEŠTENICI.
HAJDEMO RIŠATI, MAJCI I GOSPODARICI!
ONA JE VIDOVITA, PREDVIĐA BUDUĆNOST I SUDBINU.
NEKA BLAGOSLOVI NAŠE KORAKE.
NEKA POLOŽI NAŠU SUDBINU U SNAŽNU RUKU BOGA SUNCA.
151. Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu sveštenicu, kraljevu majku.
152. Ona je razumela sve reči sina i reče:
NEKA TI ŠAMAŠ BUDE MILOSTIV!
153. Zatim stupi u komoru svečanih odela.
154. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu, sa zlatnim štitovima na prsima, sa tijarom na glavi, sa zdelom vode u ruci.
155. Ona poškropi pod, a onda se uspne stepenicama tornja.
156. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad.
157. Prosipala je žrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvišenom Šamašu:
ZAŠTO SI MOM SINU GILGAMEŠU DAO SRCE
ČIJA PLAHOVITOST NE NALAZI MIRA?
OPET SI GA DOTAKAO,
JER HOĆE DA IDE DALEKIM PUTEM DO PREBIVALIŠTA HUMBABE.
MORA DA IZDRŽI BORBU KOJU JOŠ NE POZNA.
IĆI ĆE PUTEM KOJI JOŠ NE POZNA.
OD DANA KADA POĐE DO DANA KAD SE VRATI,
DOK NE DOSPE DO KEDROVE ŠUME,
DOK NE SAVLADA SNAŽNOGA HUMBABU,
DOK NE OSVETI KRIVICU I NE UNIŠTI STRAH ZEMLJE
U SVE TE DANE, ŠAMAŠU,
KAD BUDEŠ ŽUDEO ZA AJOM, ZA SVOJOM LJUBLJENOM,
NEKA SE ONA ODVRATI OD TEBE!
TAKO NEKA TE AJA PODSEĆA NA GILGAMEŠA.
DOKLE GOD TI BUDE USKRAĆIVALA LJUBAVNI LEŽAJ,
NEKA TI JE SRCE BUDNO
I NEKA MISLI NA NJEGA DOK SE NEPOVREĐEN VRATI.
158. Tako je izmolila pomoć žene boga Šamaša.
159. U plavičastim oblacima dizao se kad prema nebu.
160. Ona siđe, pozove Enkidua i reče:
ENKIDU, TI JAKI, TI SI MI RADOST I UTEHA.
ZAŠTITI MI GILGAMEŠA, SINA,
I PRINESI ŽRTVU UZVIŠENOM ŠAMAŠU.
161. Oni pođoše na put i odoše prema severu.
162. Još izdaleka ugledaše Breg sveta, prebivalište bogova.
163. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu šumu.
164. Kad pred sobom ugledaše tamu šume, ostaviše za sobom šatore.
165. Sami se približavahu stanovima bogova.
166. Još izdaleka ugleda junake Humbabin čuvar šume.
167. Videvši ih kako se približuju, pođe im u susret.
168. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam čarobnih ogrtača.
169. Šest ih je odložio i promenio tako da donji dođoše gore.
170. Kao divlji bik dašćući od besa, dotrči i zaurla strašnim glasom:
DOĐITE SAMO DA VAS BACIM JASTREBOVIMA DA VAS PROŽDRU.
171. Ali Šamaš, bog sunca, zaštiti junake, uništi moć čarobnih ogrtača čuvara šume.
172. Ninib, bog ratnika, dade snagu njihovim rukama, te oni ubiše diva, Humbabinog čuvara šume.
173. Enkidu otvori usta i ovako reče Gilgamešu:
DRAGI PRIJATELJU, NEĆEMO IĆI DALJE U ŠUMU,
NITI ĆEMO IĆI U NJENU TAMU!
SVI SU MI UDOVI KAO ODUZETI,
RUKA MI JE UKOČENA.
174. Gilgameš reče njemu, Enkiduu:
NE BUDI PLAŠLJIV, PRIJATELJU MOJ,
NE BUDI PLAŠLJIV I KUKAVICA.
MI MORAMO IĆI DALJE I SAMOM HUMBABI OKRENUTI SVOJE LICE.
NISMO LI UBILI NJEGOVOG ČUVARA ŠUME?
ZAR OBOJICA NISMO VIČNI BOJU?
NAPRED, NA BREG BOGOVA!
UZDAJ SE U ŠAMAŠA I NEĆEŠ SE BOJATI.
NESTAĆE UKOČENOSTI RUKE.
SKUPI SNAGU I ODUPRI SE SLABOSTI!
DOĐI, HAJDEMO, ZAJEDNO ĆEMO SE BORITI.
BOG SUNCA NAM JE PRIJATELJ I ON NAS ŠALJE U BORBU.
ZABORAVI NA SMRT.
TADA NEĆE BITI NIKAKVOG UŽASA.
BUDIMO OPREZNI U ŠUMI,
OBAZIRIMO SE NA SVE STRANE
DA NAS NE BI UHVATIO JAKI IZ SVOG SKROVIŠTA.
BOG KOJI TE JE ZAŠTITIO U NEDAVNOJ BORBI
NEKA SADA ZAŠTITI MOG SAPUTNIKA!
SVI ĆE KRAJEVI ZEMLJE SLAVITI NAŠA IMENA!
175. Oni nastaviše put i stigoše do Kedrove šume.
176. Usta im zanemeše i sami se zaustaviše.
Ploče I-VI. Ploča četvrta.
145. A Šamaš, Bog Sunca, reče Gilgamešu:
SPREMI SE DA SE S PRIJATELJEM BORIŠ PROTIV HUMBABE!
ON JE POSTAVLJEN ZA ČUVARA KEDROVE ŠUME.
KROZ KEDROVU ŠUMU VODI PUT NA BREG BOGOVA.
HUMBABA ME JE UVREDIO, ZATO IDITE I UBIJTE GA!
146. Gilgameš je čuo reč gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda.
147. S Enkiduom je ušao u dvoranu.
148. I Gilgameš otvori usta i reče:
ŠAMAŠ NAS JE POZVAO DA SE BORIMO PROTIV HUMBABE.
NEKA JE MIR S VAMA I CELIM NARODOM!
149. Najstariji među knezovima grada ustade i reče:
ŠAMAŠ JE UVEK ŠTITIO SVOGA PRIJATELJA, SJAJNOG GILGAMEŠA.
NEKA NJEGOVA ZAŠTITNIČKA RUKA NE BUDE DALEKO!
STRAŠAN JE SRDITI ČUVAR KEDROVE ŠUME.
ŠAMAŠ, KOJI TI JE OBJAVIO POČETAK BORBE,
VRATIO TI JE PRIJATELJA DA TE NEPOVREĐENOG SAČUVA!
NEKA STOJI UZA TE KAO ZAŠTITNIK I ČUVA TVOJ ŽIVOT, O KRALJU!
TI, PASTIRU NAŠ, ŠTITI NAS OD NEPRIJATELJA!
150. Oni napuste zborno mesto, a Gilgameš reče Enkiduu:
PRIJATELJU, SADA MOŽEMO IĆI U HRAM EGALMAH SVETOJ SVEŠTENICI.
HAJDEMO RIŠATI, MAJCI I GOSPODARICI!
ONA JE VIDOVITA, PREDVIĐA BUDUĆNOST I SUDBINU.
NEKA BLAGOSLOVI NAŠE KORAKE.
NEKA POLOŽI NAŠU SUDBINU U SNAŽNU RUKU BOGA SUNCA.
151. Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu sveštenicu, kraljevu majku.
152. Ona je razumela sve reči sina i reče:
NEKA TI ŠAMAŠ BUDE MILOSTIV!
153. Zatim stupi u komoru svečanih odela.
154. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu, sa zlatnim štitovima na prsima, sa tijarom na glavi, sa zdelom vode u ruci.
155. Ona poškropi pod, a onda se uspne stepenicama tornja.
156. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad.
157. Prosipala je žrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvišenom Šamašu:
ZAŠTO SI MOM SINU GILGAMEŠU DAO SRCE
ČIJA PLAHOVITOST NE NALAZI MIRA?
OPET SI GA DOTAKAO,
JER HOĆE DA IDE DALEKIM PUTEM DO PREBIVALIŠTA HUMBABE.
MORA DA IZDRŽI BORBU KOJU JOŠ NE POZNA.
IĆI ĆE PUTEM KOJI JOŠ NE POZNA.
OD DANA KADA POĐE DO DANA KAD SE VRATI,
DOK NE DOSPE DO KEDROVE ŠUME,
DOK NE SAVLADA SNAŽNOGA HUMBABU,
DOK NE OSVETI KRIVICU I NE UNIŠTI STRAH ZEMLJE
U SVE TE DANE, ŠAMAŠU,
KAD BUDEŠ ŽUDEO ZA AJOM, ZA SVOJOM LJUBLJENOM,
NEKA SE ONA ODVRATI OD TEBE!
TAKO NEKA TE AJA PODSEĆA NA GILGAMEŠA.
DOKLE GOD TI BUDE USKRAĆIVALA LJUBAVNI LEŽAJ,
NEKA TI JE SRCE BUDNO
I NEKA MISLI NA NJEGA DOK SE NEPOVREĐEN VRATI.
158. Tako je izmolila pomoć žene boga Šamaša.
159. U plavičastim oblacima dizao se kad prema nebu.
160. Ona siđe, pozove Enkidua i reče:
ENKIDU, TI JAKI, TI SI MI RADOST I UTEHA.
ZAŠTITI MI GILGAMEŠA, SINA,
I PRINESI ŽRTVU UZVIŠENOM ŠAMAŠU.
161. Oni pođoše na put i odoše prema severu.
162. Još izdaleka ugledaše Breg sveta, prebivalište bogova.
163. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu šumu.
164. Kad pred sobom ugledaše tamu šume, ostaviše za sobom šatore.
165. Sami se približavahu stanovima bogova.
166. Još izdaleka ugleda junake Humbabin čuvar šume.
167. Videvši ih kako se približuju, pođe im u susret.
168. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam čarobnih ogrtača.
169. Šest ih je odložio i promenio tako da donji dođoše gore.
170. Kao divlji bik dašćući od besa, dotrči i zaurla strašnim glasom:
DOĐITE SAMO DA VAS BACIM JASTREBOVIMA DA VAS PROŽDRU.
171. Ali Šamaš, bog sunca, zaštiti junake, uništi moć čarobnih ogrtača čuvara šume.
172. Ninib, bog ratnika, dade snagu njihovim rukama, te oni ubiše diva, Humbabinog čuvara šume.
173. Enkidu otvori usta i ovako reče Gilgamešu:
DRAGI PRIJATELJU, NEĆEMO IĆI DALJE U ŠUMU,
NITI ĆEMO IĆI U NJENU TAMU!
SVI SU MI UDOVI KAO ODUZETI,
RUKA MI JE UKOČENA.
174. Gilgameš reče njemu, Enkiduu:
NE BUDI PLAŠLJIV, PRIJATELJU MOJ,
NE BUDI PLAŠLJIV I KUKAVICA.
MI MORAMO IĆI DALJE I SAMOM HUMBABI OKRENUTI SVOJE LICE.
NISMO LI UBILI NJEGOVOG ČUVARA ŠUME?
ZAR OBOJICA NISMO VIČNI BOJU?
NAPRED, NA BREG BOGOVA!
UZDAJ SE U ŠAMAŠA I NEĆEŠ SE BOJATI.
NESTAĆE UKOČENOSTI RUKE.
SKUPI SNAGU I ODUPRI SE SLABOSTI!
DOĐI, HAJDEMO, ZAJEDNO ĆEMO SE BORITI.
BOG SUNCA NAM JE PRIJATELJ I ON NAS ŠALJE U BORBU.
ZABORAVI NA SMRT.
TADA NEĆE BITI NIKAKVOG UŽASA.
BUDIMO OPREZNI U ŠUMI,
OBAZIRIMO SE NA SVE STRANE
DA NAS NE BI UHVATIO JAKI IZ SVOG SKROVIŠTA.
BOG KOJI TE JE ZAŠTITIO U NEDAVNOJ BORBI
NEKA SADA ZAŠTITI MOG SAPUTNIKA!
SVI ĆE KRAJEVI ZEMLJE SLAVITI NAŠA IMENA!
175. Oni nastaviše put i stigoše do Kedrove šume.
176. Usta im zanemeše i sami se zaustaviše.
