Ep o Gilgamešu. Šesta ploča.
Ep o Gilgamesu
| Članak je pročitalo 2388 čitalaca.
KNJIGA O KRALJU URUKA KOJEG ZOVU GILGAMEŠ
Ploče I-VI. Ploča šest.
221. On opra svoje oružje i osvetla kraljevske ukrase, očešlja kosu koja mu je padala na vrat, zbaci sa sebe prljavo odelo i obuče čistu odeću.
222. Zaogrnu se porubljenim ogrtačem i opasa bedra, na glavu stavi tijaru, čvrsto steže pojas.
223. Lep je bio Gilgameš, te se rasplamsa požuda u boginji ljubavi.
224. Sama Ištar podiže svoje oko ka Gilgamešu:
DOĐI, GILGAMEŠU, BUDI MOJ LJUBAVNIK!
POKLONI MI SVOJE SEME, AH, POKLONI MI GA!
BUDI MI MUŽ, JA ĆU TI BITI ŽENA!
DAĆU ZAPREGNUTI KOLA,
ONA SU OD LAPISLAZULIJA I ZLATA, ZLATNI SU IM TOČKOVI,
NJIHOVI ROGLJI UKRAŠENI SU DRAGULJIMA.
U ZAPREZI ĆEŠ IMATI SVAKI DAN NAJLEPŠE I NAJSNAŽNIJE KONJE.
POD MIRISOM KEDROVA UĐI U MOJU KUĆU!
KAD BUDEŠ U MOJOJ UZVIŠENOJ KUĆI,
LJUBIĆE TI NOGE SVI KOJI SEDE NA PRESTOLU,
U PRAH ĆE PASTI I VELIKI, I KRALJEVI ZEMLJE.
ŠTO GOD ZAŽELI TVOJE SRCE SA BREGOVA I IZ DOLINA,
DONEĆE TI ONI KAO DANAK.
SVA GOVEDA, OVCE I KOZE TVOJIH STADA NEKA SE OBLIZNE.
NEKA TI DOĐU BLAGOM NATOVARENE MAZGE.
NEKA PRED SVIMA PROJURI KONJ TVOJIH BORNIH KOLA.
TVOM SJAJNOM PASTUHU NIJEDAN NEĆE BITI RAVAN!
225. Gilgameš otvori usta i govori, moćnoj Ištari on reče:
ZADRŽI ZA SEBE SVOJE ČARI!
PREZIREM PLOD TVOG BESTIDNOG, ZAVODLJIVOG TELA.
NE TREBA MI TVOJ HLEB, NEĆU HRANU KOJU MI TI DAJEŠ.
ODVRATNO JE TVOJE JELO, IAKO NUDIŠ HRANU BOGOVA.
NIKAKVU MI RADOST NE PRUŽA TVOJ PEHAR,
IAKO MI NUDIŠ NAPITKE VELIKIH BOGOVA.
HOĆU DA TE UHVATIM U TVOJOJ PODMUKLOSTI!
VRUĆE JE TVOJE NASTOJANJE, ALI TI JE U SRCU HLADNOĆA
KAO POTAJNA STRAŽNJA VRATA KOJA PROPUŠTAJU LEDENI VETAR,
KAO BLISTAVA KUĆA KOJA JAKE UBIJA,
KAO SLON KOJI ZBACUJE SEDLO,
KAO SMOLA KOJA PROŽDIRE BAKLJONOŠU,
KAO MEHUR ZA PLIVANJE KOJI PUCA POD PLIVAČEM,
KAO VAPNENAC KOJI NE UČVRŠĆUJE GRADSKE ZIDINE,
KAO CIPELA KOJA TIŠTI SVOGA VLASNIKA!
GDE JE LJUBAVNIK KOGA ĆEŠ VOLETI POSTOJANO?
GDE JE TVOJ PASTIR KOME BI UVEK BILA VERNA?
TREBA DA ČUJEŠ SVA SVOJA SRAMOTNA DELA.
HOĆU DA SE OBRAČUNAM S TOBOM:
IZ GODINE U GODINU GORKO RASTUŽUJEŠ TAMUZA,
MLAĐANOG LJUBAVNIKA, BOGA PROLEĆA.
ZALJUBILA SI SE U PASTIRA OKIĆENOG ŠARENIM PERJEM,
TUKLA SI GA, SLOMILA MU KRILO.
ON STOJI U ŠUMI I JADIKUJE: KAPI, KAPI, MOJE KRILO!
ZAVOLELA SI LAVA, JER JE KIPTEO OD SNAGE,
SEDAM I SEDAM PUTA SI MU KOPALA JAMU.
ZAVOLELA SI KONJA, PUN POBEDNIČKE RADOSTI
NAPADAO JE NEPRIJATELJA,
ALI JE OSETIO TVOJ BIČ, MAMUZE I MUČENJE.
ZAVOLELA SI I SNAŽNOG STAREŠINU PASTIRA,
VREDNO TI JE SIPAO ŽRTVENO ZRNEVLJE,
SVAKI DAN TI JE KLAO MLADO JARE.
TUKLA SI GA SVOJIM ŠTAPOM I OD NJEGA NAČINILA VUKA.
PROTERALI SU GA NJEGOVI VLASTITI PASTIRI,
NJEGOVI MU VLASTITI PSI RAZDIRU KRZNO.
KONAČNO SI ZAVOLELA IŠULANUA, VRTLARA SVOG NEBESKOG OCA.
KAD GOD SI HTELA, DONOSIO TI JE KITE CVEĆA,
U CVEĆU TI JE SVAKI DAN BLISTAO STO.
BACILA SI SVOJE OKO NA NJ I MAMILA GA:
'HODI IŠULANU, DA JEDEMO OD HLEBA BOGOVA,
PRUŽI SAMO RUKU, KUŠAJ SA MNOM SLATKO VOĆE!'
TADA TEBI REČE IŠULANU: 'ŠTA TRAŽIŠ OD MENE?
ZAR MOJA MAJKA NIJE PEKLA I ZAR JA NISAM JEO,
TREBA LI DA JEDEM JELA ZA SVOJU PROPAST,
JELA KOJA ĆE MI POSTATI TRNJE I ČIČAK?'
KAD SI TO ČULA, UDARILA SI I NJEGA ŠTAPOM,
PRETVORILA SI GA U DALALU, ĐUBRIŠTE SI MU DALA ZA STAN.
SAD SE VIŠE NE PENJE U HRAM I NE SILAZI U BAŠTU.
MOJU LJUBAV ŽELIŠ, A POSTUPAĆEŠ SA MNOM KAO I S NJIMA.
226. Kad to ču Ištar, obuze je strahovit gnev, ona se uspe na nebo.
227. Stupi pred Anua, oca, i pred Antuu, nebesku majku, i stade pred njih:
OČE NA NEBU, GILGAMEŠ ME JE PROKLEO,
ON MI JE KAO ZLA NABROJAO SVA MOJA DELA.
POSTUPIO JE SA MNOM SRAMOTNO.
228. Anu otvori usta, govori i reče uzvišenoj Ištari:
TI SI DAKLE TRAŽILA GILGAMEŠOVU LJUBAV,
A ON JE NABROJAO TVOJE PAKOSTI.
KAKO JE SRAMOTNO POSTUPIO GILGAMEŠ!
229. Ištar otvori usta i reče Anuu, ocu:
STVORI MI ČAROBNOG BIKA, NEBESKI OČE, DA UBIJE GILGAMEŠA!
NEKA STRAVA I UŽAS OBUZMU GILGAMEŠA!
AKO NE USLIŠAŠ MOJU MOLBU I NE STVORIŠ MI ČAROBNOG BIKA,
TADA ĆU RAZBITI VRATA PAKLA, SVI ĆE ĐAVOLI IZAĆI IZ PODZEMLJA,
SVI KOJI SU DAVNO POMRLI OPET ĆE SE VRATITI.
I BIĆE TADA VIŠE MRTVIH NEGO ŽIVIH.
230. Anu otvori usta i reče moćnoj kćeri, Ištari:
AKO UČINIM ONO ŠTO TI TRAŽIŠ,
NASTAĆE TADA SEDAM GLADNIH GODINA.
JESI LI SAKUPILA DOVOLJNO ŽITA U AMBARE?
JESI LI DALA DA RODI DOVOLJNO TRAVE I ZELENI ZA STOKU?
231. Ištar reče Anuu, ocu:
ZA LJUDE JE SAKUPLJENO DOSTA ŽITA,
A ZA STOKU IMA DOVOLJNO TRAVE I ZELENI.
NEKA SEDAM ZLIH GODINA DOĐE,
DOVOLJNO JE SAKUPLJENO ZA LJUDE I STOKU.
ZATO GA SAMO POŠALJI!
HOĆU DA UŽIVAM
KAD SE GILGAMEŠU PRIBLIŽI DAHTANJE ČAROBNOG BIKA!
232. Bog neba je čuo njene reči.
233. I Anu joj usliša molbu.
234. S Brega bogova pošalje strašnog bika i uputi ga prema gradu Uruku.
235. On besno juri preko useva i polja.
236. Pustoši zemlju pred zidovima grada.
237. Njegovo vatreno dahtanje uništava stotinu ljudi.
238. Čim dojuri ovamo, Enkidu skoči u stranu i uhvati ga za kraj repa.
239. Bik se dašćući otrgne, ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije.
240. Kad dašćući dojuri i treći put, Enkidu mu se ponovo suprotstavi, skoči u stranu i uhvati ga čvrsto za koren repa.
241. Gilgameš mu zari mač u grudi, a bik hropćući pade na tlo.
242. Enkidu otvori usta i reče Gilgamešu:
PRIJATELJU, MI SMO PROSLAVILI SVOJA IMENA,
UBILI SMO NEBESKOG BIKA!
243. Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove, Gilgameš rastavi glavu od moćnog trupa između šije i rogova.
244. Kad su tako savladali nebeskog bika, umirili su svoje srce, pred Šamašem, bogom sunca, padoše ničice.
245. Digoše se pred Šamašem i odoše.
246. Pred zidinama grada odmoriše se oba druga.
247. Tada se Ištar pope na zidine grada Uruka, skoči na njihov krov i izreče kletvu:
JAO TEBI, GILGAMEŠU, TRIPUT JAO,
SMRT I PROPAST TEBI
JER SI MI OPET SKRIVIO I UBIO NEBESKOG BIKA!
248. Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je čuo reči Ištarine.
249. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice:
SAMO DA TE MOGU DOHVATITI,
I TEBI BIH UČINIO KAO NJEMU,
UKRASIO BIH TE NJEGOVIM CREVIMA!
250. Tada Ištar skupi sve devojke iz hrama, sve žene i sveštenice ljubavi i naredi da otpočnu tužaljku.
251. I one su oplakivale otkinuti ud čarobnog bika.
252. Gilgameš je sazvao sve majstore, vešte zanatlije.
253. Čudom su se majstori čudili velikim savijenim rogovima.
254. Težili su po trideset funti lazurnog kamenja, dva prsta bila im je debela kora.
255. Preko šest stotina litara ulja, koliko su mogla da prime oba roga, pokloni Gilgameš svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja, unese rogove u hram boga zaštitnika i učvrsti ih na prestolu božanskog vladara.
256. U Eufratu opraše ruke i pođoše.
257. Odlaze i jašu ulicama Uruka.
258. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni, promatraju ih i čude se.
259. Gilgameš ovako reče zboru žena svoje palate:
KO JE LEP MEĐU MUŽEVIMA?
KO JE DIVAN MEĐU RATNICIMA?
260. Ovako zvuči radostan zbor žena:
GILGAMEŠ JE LEP MEĐU MUŽEVIMA!
GILGAMEŠ JE DIVAN MEĐU RATNICIMA!
261. Veseo je Gilgameš, slavi radostan praznik.
262. Zvuci frule i pesme za igru zazvučaše u sjajnoj dvorani.
263. Ispruženi počivaju ratnici na noćnom ležaju.
264. Počiva Enkidu i vidi slike u snu.
265. Diže se Enkidu, priča svoje snove i ovako reče Gilgamešu:
Ploče I-VI. Ploča šest.
221. On opra svoje oružje i osvetla kraljevske ukrase, očešlja kosu koja mu je padala na vrat, zbaci sa sebe prljavo odelo i obuče čistu odeću.
222. Zaogrnu se porubljenim ogrtačem i opasa bedra, na glavu stavi tijaru, čvrsto steže pojas.
223. Lep je bio Gilgameš, te se rasplamsa požuda u boginji ljubavi.
224. Sama Ištar podiže svoje oko ka Gilgamešu:
DOĐI, GILGAMEŠU, BUDI MOJ LJUBAVNIK!
POKLONI MI SVOJE SEME, AH, POKLONI MI GA!
BUDI MI MUŽ, JA ĆU TI BITI ŽENA!
DAĆU ZAPREGNUTI KOLA,
ONA SU OD LAPISLAZULIJA I ZLATA, ZLATNI SU IM TOČKOVI,
NJIHOVI ROGLJI UKRAŠENI SU DRAGULJIMA.
U ZAPREZI ĆEŠ IMATI SVAKI DAN NAJLEPŠE I NAJSNAŽNIJE KONJE.
POD MIRISOM KEDROVA UĐI U MOJU KUĆU!
KAD BUDEŠ U MOJOJ UZVIŠENOJ KUĆI,
LJUBIĆE TI NOGE SVI KOJI SEDE NA PRESTOLU,
U PRAH ĆE PASTI I VELIKI, I KRALJEVI ZEMLJE.
ŠTO GOD ZAŽELI TVOJE SRCE SA BREGOVA I IZ DOLINA,
DONEĆE TI ONI KAO DANAK.
SVA GOVEDA, OVCE I KOZE TVOJIH STADA NEKA SE OBLIZNE.
NEKA TI DOĐU BLAGOM NATOVARENE MAZGE.
NEKA PRED SVIMA PROJURI KONJ TVOJIH BORNIH KOLA.
TVOM SJAJNOM PASTUHU NIJEDAN NEĆE BITI RAVAN!
225. Gilgameš otvori usta i govori, moćnoj Ištari on reče:
ZADRŽI ZA SEBE SVOJE ČARI!PREZIREM PLOD TVOG BESTIDNOG, ZAVODLJIVOG TELA.
NE TREBA MI TVOJ HLEB, NEĆU HRANU KOJU MI TI DAJEŠ.
ODVRATNO JE TVOJE JELO, IAKO NUDIŠ HRANU BOGOVA.
NIKAKVU MI RADOST NE PRUŽA TVOJ PEHAR,
IAKO MI NUDIŠ NAPITKE VELIKIH BOGOVA.
HOĆU DA TE UHVATIM U TVOJOJ PODMUKLOSTI!
VRUĆE JE TVOJE NASTOJANJE, ALI TI JE U SRCU HLADNOĆA
KAO POTAJNA STRAŽNJA VRATA KOJA PROPUŠTAJU LEDENI VETAR,
KAO BLISTAVA KUĆA KOJA JAKE UBIJA,
KAO SLON KOJI ZBACUJE SEDLO,
KAO SMOLA KOJA PROŽDIRE BAKLJONOŠU,
KAO MEHUR ZA PLIVANJE KOJI PUCA POD PLIVAČEM,
KAO VAPNENAC KOJI NE UČVRŠĆUJE GRADSKE ZIDINE,
KAO CIPELA KOJA TIŠTI SVOGA VLASNIKA!
GDE JE LJUBAVNIK KOGA ĆEŠ VOLETI POSTOJANO?
GDE JE TVOJ PASTIR KOME BI UVEK BILA VERNA?
TREBA DA ČUJEŠ SVA SVOJA SRAMOTNA DELA.
HOĆU DA SE OBRAČUNAM S TOBOM:
IZ GODINE U GODINU GORKO RASTUŽUJEŠ TAMUZA,
MLAĐANOG LJUBAVNIKA, BOGA PROLEĆA.
ZALJUBILA SI SE U PASTIRA OKIĆENOG ŠARENIM PERJEM,
TUKLA SI GA, SLOMILA MU KRILO.
ON STOJI U ŠUMI I JADIKUJE: KAPI, KAPI, MOJE KRILO!
ZAVOLELA SI LAVA, JER JE KIPTEO OD SNAGE,
SEDAM I SEDAM PUTA SI MU KOPALA JAMU.
ZAVOLELA SI KONJA, PUN POBEDNIČKE RADOSTI
NAPADAO JE NEPRIJATELJA,
ALI JE OSETIO TVOJ BIČ, MAMUZE I MUČENJE.
ZAVOLELA SI I SNAŽNOG STAREŠINU PASTIRA,
VREDNO TI JE SIPAO ŽRTVENO ZRNEVLJE,
SVAKI DAN TI JE KLAO MLADO JARE.
TUKLA SI GA SVOJIM ŠTAPOM I OD NJEGA NAČINILA VUKA.
PROTERALI SU GA NJEGOVI VLASTITI PASTIRI,
NJEGOVI MU VLASTITI PSI RAZDIRU KRZNO.
KONAČNO SI ZAVOLELA IŠULANUA, VRTLARA SVOG NEBESKOG OCA.
KAD GOD SI HTELA, DONOSIO TI JE KITE CVEĆA,
U CVEĆU TI JE SVAKI DAN BLISTAO STO.
BACILA SI SVOJE OKO NA NJ I MAMILA GA:
'HODI IŠULANU, DA JEDEMO OD HLEBA BOGOVA,
PRUŽI SAMO RUKU, KUŠAJ SA MNOM SLATKO VOĆE!'
TADA TEBI REČE IŠULANU: 'ŠTA TRAŽIŠ OD MENE?
ZAR MOJA MAJKA NIJE PEKLA I ZAR JA NISAM JEO,
TREBA LI DA JEDEM JELA ZA SVOJU PROPAST,
JELA KOJA ĆE MI POSTATI TRNJE I ČIČAK?'
KAD SI TO ČULA, UDARILA SI I NJEGA ŠTAPOM,
PRETVORILA SI GA U DALALU, ĐUBRIŠTE SI MU DALA ZA STAN.
SAD SE VIŠE NE PENJE U HRAM I NE SILAZI U BAŠTU.
MOJU LJUBAV ŽELIŠ, A POSTUPAĆEŠ SA MNOM KAO I S NJIMA.
226. Kad to ču Ištar, obuze je strahovit gnev, ona se uspe na nebo.
227. Stupi pred Anua, oca, i pred Antuu, nebesku majku, i stade pred njih:
OČE NA NEBU, GILGAMEŠ ME JE PROKLEO,
ON MI JE KAO ZLA NABROJAO SVA MOJA DELA.
POSTUPIO JE SA MNOM SRAMOTNO.
228. Anu otvori usta, govori i reče uzvišenoj Ištari:
TI SI DAKLE TRAŽILA GILGAMEŠOVU LJUBAV,
A ON JE NABROJAO TVOJE PAKOSTI.
KAKO JE SRAMOTNO POSTUPIO GILGAMEŠ!
229. Ištar otvori usta i reče Anuu, ocu:
STVORI MI ČAROBNOG BIKA, NEBESKI OČE, DA UBIJE GILGAMEŠA!
NEKA STRAVA I UŽAS OBUZMU GILGAMEŠA!
AKO NE USLIŠAŠ MOJU MOLBU I NE STVORIŠ MI ČAROBNOG BIKA,
TADA ĆU RAZBITI VRATA PAKLA, SVI ĆE ĐAVOLI IZAĆI IZ PODZEMLJA,
SVI KOJI SU DAVNO POMRLI OPET ĆE SE VRATITI.
I BIĆE TADA VIŠE MRTVIH NEGO ŽIVIH.
230. Anu otvori usta i reče moćnoj kćeri, Ištari:
AKO UČINIM ONO ŠTO TI TRAŽIŠ,
NASTAĆE TADA SEDAM GLADNIH GODINA.
JESI LI SAKUPILA DOVOLJNO ŽITA U AMBARE?
JESI LI DALA DA RODI DOVOLJNO TRAVE I ZELENI ZA STOKU?
231. Ištar reče Anuu, ocu:
ZA LJUDE JE SAKUPLJENO DOSTA ŽITA,
A ZA STOKU IMA DOVOLJNO TRAVE I ZELENI.
NEKA SEDAM ZLIH GODINA DOĐE,
DOVOLJNO JE SAKUPLJENO ZA LJUDE I STOKU.
ZATO GA SAMO POŠALJI!
HOĆU DA UŽIVAM
KAD SE GILGAMEŠU PRIBLIŽI DAHTANJE ČAROBNOG BIKA!
232. Bog neba je čuo njene reči.
233. I Anu joj usliša molbu.
234. S Brega bogova pošalje strašnog bika i uputi ga prema gradu Uruku.
235. On besno juri preko useva i polja.
236. Pustoši zemlju pred zidovima grada.
237. Njegovo vatreno dahtanje uništava stotinu ljudi.
238. Čim dojuri ovamo, Enkidu skoči u stranu i uhvati ga za kraj repa.
239. Bik se dašćući otrgne, ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije.
240. Kad dašćući dojuri i treći put, Enkidu mu se ponovo suprotstavi, skoči u stranu i uhvati ga čvrsto za koren repa.
241. Gilgameš mu zari mač u grudi, a bik hropćući pade na tlo.
242. Enkidu otvori usta i reče Gilgamešu:
PRIJATELJU, MI SMO PROSLAVILI SVOJA IMENA,
UBILI SMO NEBESKOG BIKA!
243. Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove, Gilgameš rastavi glavu od moćnog trupa između šije i rogova.
244. Kad su tako savladali nebeskog bika, umirili su svoje srce, pred Šamašem, bogom sunca, padoše ničice.
245. Digoše se pred Šamašem i odoše.
246. Pred zidinama grada odmoriše se oba druga.
247. Tada se Ištar pope na zidine grada Uruka, skoči na njihov krov i izreče kletvu:
JAO TEBI, GILGAMEŠU, TRIPUT JAO,
SMRT I PROPAST TEBI
JER SI MI OPET SKRIVIO I UBIO NEBESKOG BIKA!
248. Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je čuo reči Ištarine.
249. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice:
SAMO DA TE MOGU DOHVATITI,
I TEBI BIH UČINIO KAO NJEMU,
UKRASIO BIH TE NJEGOVIM CREVIMA!
250. Tada Ištar skupi sve devojke iz hrama, sve žene i sveštenice ljubavi i naredi da otpočnu tužaljku.
251. I one su oplakivale otkinuti ud čarobnog bika.
252. Gilgameš je sazvao sve majstore, vešte zanatlije.
253. Čudom su se majstori čudili velikim savijenim rogovima.
254. Težili su po trideset funti lazurnog kamenja, dva prsta bila im je debela kora.
255. Preko šest stotina litara ulja, koliko su mogla da prime oba roga, pokloni Gilgameš svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja, unese rogove u hram boga zaštitnika i učvrsti ih na prestolu božanskog vladara.
256. U Eufratu opraše ruke i pođoše.
257. Odlaze i jašu ulicama Uruka.
258. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni, promatraju ih i čude se.
259. Gilgameš ovako reče zboru žena svoje palate:
KO JE LEP MEĐU MUŽEVIMA?
KO JE DIVAN MEĐU RATNICIMA?
260. Ovako zvuči radostan zbor žena:
GILGAMEŠ JE LEP MEĐU MUŽEVIMA!
GILGAMEŠ JE DIVAN MEĐU RATNICIMA!
261. Veseo je Gilgameš, slavi radostan praznik.
262. Zvuci frule i pesme za igru zazvučaše u sjajnoj dvorani.
263. Ispruženi počivaju ratnici na noćnom ležaju.
264. Počiva Enkidu i vidi slike u snu.
265. Diže se Enkidu, priča svoje snove i ovako reče Gilgamešu:
