Ep o Gilgamešu. Deveta ploča.
Ep o Gilgamesu
| Članak je pročitalo 2417 čitalaca.
KNJIGA O KRALJU URUKA KOJEG ZOVU GILGAMEŠ
Ploče VII - XII. Ploča devet.
298. Gorko oplakuje Gilgameš Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja:
ZAR NEĆU I JA, I JA KAO ENKIDU UMRETI?
DUŠA MI JE RAZRIVENA BOLOM.
UPLAŠIO SAM SE SMRTI
I ZATO JURIM PREKO STEPE.
ODLAZIM MOĆNOM UTNAPIŠTIMU,
KOJI JE NAŠAO VEČNI ŽIVOT,
ŽURIM DA STIGNEM K NJEMU.
KADA NOĆU SAM U STEPI SPAZIM LAVA, POSTAJEM PLAŠLJIV.
PODIŽEM GLAVU
I USRDNO SE MOLIM SINU, MESECU.
I NIN-URUMI, GOSPODARICI TVRĐAVE ŽIVOTA, SJAJNOJ MEĐU BOGOVIMA,
UPUĆENE SU MOJE MOLITVE: SAČUVAJTE MI ŽIVOT!
299. Umoran leže na počinak i u noći vide san: Mladi se lav igrao i radovao životu, a on podiže sekiru s boka, izvuče mač iz pojasa, a tada - pade šiljasta strela među njih kao koplje i razmrvi zemlju.
300. On sam propade u razjapljen jaz, probudi se uplašen i pođe dalje.
301. Kad se sledećeg jutra pojavi zora, on podiže oči i ugleda veliku planinu, čije ime beše Mašu.
302. To su dva brega što nose nebo, a zmeđu bregova nadsvođena je Kapija Sunca, iz koje Sunce izlazi.
303. Dva diva čuvaju brdsku Kapiju neba.
304. Ljudska im tela strše iz zemlje samo grudima.
305. Skorpionima sličan, donji deo tela pružaju u Podzemni svet.
306. Strašni su i jezoviti, a njihov pogled nagovešta smrt.
307. Njihov pogled kao munja ruši bregove u dolinu.
308. Gilgameš ih ugleda i ukoči se.
309. Od užasa mu se smrači lice.
310. On se osmeli i pokloni.
311. Skorpion čovek poviče svojoj ženi:
ČOVEK KOJI DOLAZI K NAMA IMA TELO I MESO KAO BOGOVI!
312. Skorpionu čoveku odgovara žena:
DVE NJEGOVE TREĆINE SU BOG, A JEDNA TREĆINA JE ČOVEK!
313. Skorpion čovek viče i govori prijatelju bogova, Gilgamešu:
PROŠAO SI DUG PUT, NEOBIČNI PUTNIČE, DOŠAO SI SVE DO MENE.
PREŠAO SI BREGOVE KOJI SE TEŠKO PRELAZE.
HOĆU DA ZNAM TVOJ PUT.
OVDE SU POSTAVLJENE GRANICE TVOME PUTOVANJU.
HOĆU DA ZNAM CILJ TVOGA PUTOVANJA!
314. Gilgameš odgovori njemu, skorpionu čoveku, i reče:
TUGUJEM ZA ENKIDUOM, PRIJATELJEM, PANTEROM STEPE.
NJEGA JE STIGLA LJUDSKA SUDBINA.
BOJIM SE SADA SMRTI I ZATO JURIM STEPOM.
SUDBINA ENKIDUA TAKO TEŠKO LEŽI NA MENI,
PRIJATELJ KOGA VOLIM POSTAO JE PRAH.
ENKIDU, MOJ PRIJATELJ, POSTAO JE KAO BLATO ZEMLJE.
ZATO SAM JURIO ZEMLJAMA,
ZATO SAM SE PENJAO PREKO PLANINA I DOŠAO SVE DO TEBE.
HTEO BIH DA ODEM DO UTNAPIŠTIMA, MOGA PRAOCA.
ON JE DOSPEO U SKUPŠTINU BOGOVA,
TRAŽIO JE I NAŠAO ŽIVOT.
ZA SMRT I ŽIVOT HOĆU DA GA PITAM!
315. Skorpion čovek otvori usta i ovako reče Gilgamešu:
NIKADA ZA LJUDE NIJE BILO, GILGAMEŠU,
PROHODNIH STAZA
KROZ OVE BREGOVE.
NIKO JOŠ NIJE PROKRČIO
PUT KROZ OVU PLANINU.
DVANAESET DVOSTRUKIH SATI
PROTEŽE SE PEĆINSKI LANAC
KOJI VODI KROZ BREGOVE NEBA.
GUSTA JE TAMA,
NI TRAČKA SVETLA NEMA
U PEĆINSKOJ JARUZI
IZ KOJE IZLAZI SUNCE KAD SE IZNAD ZEMLJE POJAVI,
I U KOJI OPET ZALAZI KADA SE VRATI S PUTA PO NEBESKOM OKEANU.
MI ČUVAMO KAPIJU TOG MRAČNOG PUTA.
ZA BREGOVIMA LEŽI MORE, KOJE OKRUŽUJE SVE KRAJEVE ZEMLJE.
TI NE MOŽEŠ IĆI PUTANJOM SUNCA,
JER ONA VODI U PREBIVALIŠTE SVETLIH BOGOVA.
NIKADA JOŠ ČOVEK NIJE PROŠAO KROZ TAMNI KLANAC.
IZA SUNČEVE KAPIJE STANUJE TVOJ PRAOTAC.
DALEKO, NA UŠĆU VODENOG TOKA,
S ONE STRANE VODA SMRTI STANUJE UTNAPIŠTIM.
NIKAKVA LAĐA NE MOŽE PREVESTI ČOVEKA PREKO.
316. Gilgameš je razumeo govor diva i rekao mu:
PUT ME VODI KROZ NEPREKIDNU PATNJU.
ODREĐENE SU MI STRAŠNE MUKE I BOLI.
TREBA LI U ČEMERU I JADIKOVANJU DA PROVODIM SVOJE DANE?
DOPUSTI MI SADA DA UĐEM U PLANINU, DA VIDIM UTNAPIŠTIMA,
DA GA PITAM ZA ŽIVOT KOJI JE ON NAŠAO.
PUSTI ME DA PROĐEM I DA NAĐEM ŽIVOT.
317. Skorpion čovek otvori usta, govori, i reče Gilgamešu:
HRABAR SI TI, GILGAMEŠU, IMAŠ SILNU SNAGU.
IDI, GILGAMEŠU, I PRONAĐI PUT!
BREGOVI MAŠU VIŠI SU OD SVIH BREGOVA ZEMLJE.
DUBOKO U OVOJ PLANINI STENE STVARAJU STRAVIČNO MRAČAN KLANAC.
NEKA BI SRETNO STIGAO DO KLANCA!
NEKA TI JE OTVORENA SUNČEVA KAPIJA, KOJU MI ČUVAMO.
318. Gilgameš je čuo ove reči i krenuo.
319. Pošao je putem koji mu je označio div.
320. Putanjom sunca ide Gilgameš.
321. Za dva sata stigao je do tamnog klanca.
322. Gusta je bila tama, nije bilo ni tračka svetla.
323. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
324. Tri je dvostruka sata išao.
325. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
326. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
327. Četiri je dvostruka sata išao.
328. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
329. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
330. Pet je dvostrukih sati išao.
331. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
332. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
333. Šest je dvostrukih sati išao.
334. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
335. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
336. Sedam je dvostrukih sati išao.
337. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
338. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
339. Osam je dvostrukih sati išao.
340. Tada on glasno poviče.
341. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
342. Tama mu ne dopušta da vidi šta leži pred njim, a šta leži iza njega.
343. Devet je dvostrukih sati išao, tada oseti severni vetar.
344. Pognut mu je stas, napred mu je okrenuto lice.
345. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
346. Deset je dvostrukih sati išao.
347. Tama popušta, svetlost se bliži!
348. Jedanaest je dvostrukih sati išao.
349. Klanac se širi i on ugleda prvi trak sunca.
350. Dvanaest je dvostrukih sati išao, tada se rasvetli.
351. Opet ga obasja svetlost punog dana.
352. Pred njim je ležao perivoj bogova, on ga ugleda.
353. Silovitim koracima pođe ka Vrtu bogova.
354. Rubini su mu plodovi, tu vise spletovi loza čarobnog izgleda.
355. Drugo drvo nosi lapislazuli.
356. I razne druge plodove, vredne da se požele, nosi drveće u vrtu.
357. U zrakama sunca privlačno blista vrt.
358. I Gilgameš podiže ruke bogu sunca Šamašu:
DUGO JE I MUČNO BILO MOJE PUTOVANJE!
MORAO SAM UBIJATI ŽIVOTINJE DIVLJINE,
U NJIHOVA SAM KRZNA MORAO UVIJATI TELO,
A NJIHOVO MESO BILA MI JE HRANA.
BILO MI JE DOPUŠTENO DA PROĐEM KROZ BRDSKU KAPIJU
I PROŠAO SAM KROZ KLANAC STRAŠNE TAME.
PREDA MNOM LEŽI VRT BOGOVA, A IZA NJEGA ŠIROKO MORE.
POKAŽI MI SADA PUT DO UTNAPIŠTIMA, DALEKOG.
POKAŽI MI SADA LAĐARA KOJI ĆE ME TAMO SIGURNO PREVESTI
PREKO SVETSKOG MORA I PREKO VODA SMRTI DA BIH NAŠAO ŽIVOT.
359. Šamaš ga sasluša,
zabrinu se i ovako reče Gilgamešu:
KUDA SE ŽURIŠ, GILGAMEŠU?
ŽIVOT KOJI TRAŽIŠ NEĆEŠ NAĆI!
360. Gilgameš reče njemu, uzvišenom Šamašu:
U JADU SAMOĆE LUTAO SAM STEPOM,
ZVEZDA ZA ZVEZDOM JE ZALAZILA,
A JA SAM GODINAMA LEŽAO
NOĆU NA PUSTOM POLJU.
NI SUNCE, NI MESEC,
NIJEDNA ZVEZDA NIJE SE POJAVILA U MRAČNOM KLANCU.
DAJ DA TE VIDE MOJE OČI, SUNCE,
DA SE NASITIM TVOJIM LEPIM SVETLOM!
U DALJINI JE NESTALO TAME
I OPET ME OBASJAVA PUNO SVETLO.
KAD BI SAMO SMRTNIK SMEO DA
POGLEDA SUNCE U OKO?
NE TREBA LI DA I JA TRAŽIM ŽIVOT
I DA GA NAĐEM ZAUVEK?
361. A Šamaš je razumeo njegove reči i rekao Gilgamešu:
IDI SIDURI SABITUI, MUDROJ ŽENI SA BREGA BOGOVA.
ONA SEDI NA PRESTOLU,
U VRTU BOGOVA KRAJ MORA I ČUVA STABLO ŽIVOTA.
IDI KA VRTU, KOJI LEŽI PRED TOBOM!
ONA TI MOŽE POKAZATI PUT DO UTNAPIŠTIMA DALEKOG.
362. Gilgameš ču ove reči i pođe.
363. Pred sobom ugleda Vrt bogova.
364. U bujnoj punoći stoje kedrovi, na drveću blistaju plemeniti dragulji.
365. Kao morska trava pruža se pod drvećem zeleni smaragd.
366. Drago kamenje cveta ovde kao trnje i čičak.
367. Safir je seme ploda.
368. Gilgameš usporava korake i podiže oči prema Vrtu bogova.
Ploče VII - XII. Ploča devet.
298. Gorko oplakuje Gilgameš Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja:
ZAR NEĆU I JA, I JA KAO ENKIDU UMRETI?DUŠA MI JE RAZRIVENA BOLOM.
UPLAŠIO SAM SE SMRTI
I ZATO JURIM PREKO STEPE.
ODLAZIM MOĆNOM UTNAPIŠTIMU,
KOJI JE NAŠAO VEČNI ŽIVOT,
ŽURIM DA STIGNEM K NJEMU.
KADA NOĆU SAM U STEPI SPAZIM LAVA, POSTAJEM PLAŠLJIV.
PODIŽEM GLAVU
I USRDNO SE MOLIM SINU, MESECU.
I NIN-URUMI, GOSPODARICI TVRĐAVE ŽIVOTA, SJAJNOJ MEĐU BOGOVIMA,
UPUĆENE SU MOJE MOLITVE: SAČUVAJTE MI ŽIVOT!
299. Umoran leže na počinak i u noći vide san: Mladi se lav igrao i radovao životu, a on podiže sekiru s boka, izvuče mač iz pojasa, a tada - pade šiljasta strela među njih kao koplje i razmrvi zemlju.
300. On sam propade u razjapljen jaz, probudi se uplašen i pođe dalje.
301. Kad se sledećeg jutra pojavi zora, on podiže oči i ugleda veliku planinu, čije ime beše Mašu.
302. To su dva brega što nose nebo, a zmeđu bregova nadsvođena je Kapija Sunca, iz koje Sunce izlazi.
303. Dva diva čuvaju brdsku Kapiju neba.
304. Ljudska im tela strše iz zemlje samo grudima.
305. Skorpionima sličan, donji deo tela pružaju u Podzemni svet.
306. Strašni su i jezoviti, a njihov pogled nagovešta smrt.
307. Njihov pogled kao munja ruši bregove u dolinu.
308. Gilgameš ih ugleda i ukoči se.
309. Od užasa mu se smrači lice.
310. On se osmeli i pokloni.
311. Skorpion čovek poviče svojoj ženi:
ČOVEK KOJI DOLAZI K NAMA IMA TELO I MESO KAO BOGOVI!
312. Skorpionu čoveku odgovara žena:DVE NJEGOVE TREĆINE SU BOG, A JEDNA TREĆINA JE ČOVEK!
313. Skorpion čovek viče i govori prijatelju bogova, Gilgamešu:
PROŠAO SI DUG PUT, NEOBIČNI PUTNIČE, DOŠAO SI SVE DO MENE.
PREŠAO SI BREGOVE KOJI SE TEŠKO PRELAZE.
HOĆU DA ZNAM TVOJ PUT.
OVDE SU POSTAVLJENE GRANICE TVOME PUTOVANJU.
HOĆU DA ZNAM CILJ TVOGA PUTOVANJA!
314. Gilgameš odgovori njemu, skorpionu čoveku, i reče:
TUGUJEM ZA ENKIDUOM, PRIJATELJEM, PANTEROM STEPE.
NJEGA JE STIGLA LJUDSKA SUDBINA.
BOJIM SE SADA SMRTI I ZATO JURIM STEPOM.
SUDBINA ENKIDUA TAKO TEŠKO LEŽI NA MENI,
PRIJATELJ KOGA VOLIM POSTAO JE PRAH.
ENKIDU, MOJ PRIJATELJ, POSTAO JE KAO BLATO ZEMLJE.
ZATO SAM JURIO ZEMLJAMA,
ZATO SAM SE PENJAO PREKO PLANINA I DOŠAO SVE DO TEBE.
HTEO BIH DA ODEM DO UTNAPIŠTIMA, MOGA PRAOCA.
ON JE DOSPEO U SKUPŠTINU BOGOVA,
TRAŽIO JE I NAŠAO ŽIVOT.
ZA SMRT I ŽIVOT HOĆU DA GA PITAM!
315. Skorpion čovek otvori usta i ovako reče Gilgamešu:
NIKADA ZA LJUDE NIJE BILO, GILGAMEŠU,PROHODNIH STAZA
KROZ OVE BREGOVE.
NIKO JOŠ NIJE PROKRČIO
PUT KROZ OVU PLANINU.
DVANAESET DVOSTRUKIH SATI
PROTEŽE SE PEĆINSKI LANAC
KOJI VODI KROZ BREGOVE NEBA.
GUSTA JE TAMA,
NI TRAČKA SVETLA NEMA
U PEĆINSKOJ JARUZI
IZ KOJE IZLAZI SUNCE KAD SE IZNAD ZEMLJE POJAVI,
I U KOJI OPET ZALAZI KADA SE VRATI S PUTA PO NEBESKOM OKEANU.
MI ČUVAMO KAPIJU TOG MRAČNOG PUTA.
ZA BREGOVIMA LEŽI MORE, KOJE OKRUŽUJE SVE KRAJEVE ZEMLJE.
TI NE MOŽEŠ IĆI PUTANJOM SUNCA,
JER ONA VODI U PREBIVALIŠTE SVETLIH BOGOVA.
NIKADA JOŠ ČOVEK NIJE PROŠAO KROZ TAMNI KLANAC.
IZA SUNČEVE KAPIJE STANUJE TVOJ PRAOTAC.
DALEKO, NA UŠĆU VODENOG TOKA,
S ONE STRANE VODA SMRTI STANUJE UTNAPIŠTIM.
NIKAKVA LAĐA NE MOŽE PREVESTI ČOVEKA PREKO.
316. Gilgameš je razumeo govor diva i rekao mu:
PUT ME VODI KROZ NEPREKIDNU PATNJU.ODREĐENE SU MI STRAŠNE MUKE I BOLI.
TREBA LI U ČEMERU I JADIKOVANJU DA PROVODIM SVOJE DANE?
DOPUSTI MI SADA DA UĐEM U PLANINU, DA VIDIM UTNAPIŠTIMA,
DA GA PITAM ZA ŽIVOT KOJI JE ON NAŠAO.
PUSTI ME DA PROĐEM I DA NAĐEM ŽIVOT.
317. Skorpion čovek otvori usta, govori, i reče Gilgamešu:
HRABAR SI TI, GILGAMEŠU, IMAŠ SILNU SNAGU.
IDI, GILGAMEŠU, I PRONAĐI PUT!
BREGOVI MAŠU VIŠI SU OD SVIH BREGOVA ZEMLJE.
DUBOKO U OVOJ PLANINI STENE STVARAJU STRAVIČNO MRAČAN KLANAC.
NEKA BI SRETNO STIGAO DO KLANCA!
NEKA TI JE OTVORENA SUNČEVA KAPIJA, KOJU MI ČUVAMO.
318. Gilgameš je čuo ove reči i krenuo.
319. Pošao je putem koji mu je označio div.
320. Putanjom sunca ide Gilgameš.
321. Za dva sata stigao je do tamnog klanca.
322. Gusta je bila tama, nije bilo ni tračka svetla.
323. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
324. Tri je dvostruka sata išao.
325. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
326. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
327. Četiri je dvostruka sata išao.
328. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
329. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
330. Pet je dvostrukih sati išao.
331. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
332. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
333. Šest je dvostrukih sati išao.
334. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
335. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
336. Sedam je dvostrukih sati išao.
337. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
338. Ne vidi on šta leži pred njim, ni šta leži iza njega.
339. Osam je dvostrukih sati išao.
340. Tada on glasno poviče.
341. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
342. Tama mu ne dopušta da vidi šta leži pred njim, a šta leži iza njega.
343. Devet je dvostrukih sati išao, tada oseti severni vetar.
344. Pognut mu je stas, napred mu je okrenuto lice.
345. Gusta je bila tama, nije bilo svetla ni tračka.
346. Deset je dvostrukih sati išao.
347. Tama popušta, svetlost se bliži!
348. Jedanaest je dvostrukih sati išao.
349. Klanac se širi i on ugleda prvi trak sunca.
350. Dvanaest je dvostrukih sati išao, tada se rasvetli.
351. Opet ga obasja svetlost punog dana.
352. Pred njim je ležao perivoj bogova, on ga ugleda.
353. Silovitim koracima pođe ka Vrtu bogova.
354. Rubini su mu plodovi, tu vise spletovi loza čarobnog izgleda.
355. Drugo drvo nosi lapislazuli.
356. I razne druge plodove, vredne da se požele, nosi drveće u vrtu.
357. U zrakama sunca privlačno blista vrt.
358. I Gilgameš podiže ruke bogu sunca Šamašu:
DUGO JE I MUČNO BILO MOJE PUTOVANJE!
MORAO SAM UBIJATI ŽIVOTINJE DIVLJINE,
U NJIHOVA SAM KRZNA MORAO UVIJATI TELO,
A NJIHOVO MESO BILA MI JE HRANA.
BILO MI JE DOPUŠTENO DA PROĐEM KROZ BRDSKU KAPIJU
I PROŠAO SAM KROZ KLANAC STRAŠNE TAME.
PREDA MNOM LEŽI VRT BOGOVA, A IZA NJEGA ŠIROKO MORE.
POKAŽI MI SADA PUT DO UTNAPIŠTIMA, DALEKOG.
POKAŽI MI SADA LAĐARA KOJI ĆE ME TAMO SIGURNO PREVESTI
PREKO SVETSKOG MORA I PREKO VODA SMRTI DA BIH NAŠAO ŽIVOT.
359. Šamaš ga sasluša, zabrinu se i ovako reče Gilgamešu:
KUDA SE ŽURIŠ, GILGAMEŠU?
ŽIVOT KOJI TRAŽIŠ NEĆEŠ NAĆI!
360. Gilgameš reče njemu, uzvišenom Šamašu:
U JADU SAMOĆE LUTAO SAM STEPOM,
ZVEZDA ZA ZVEZDOM JE ZALAZILA,
A JA SAM GODINAMA LEŽAO
NOĆU NA PUSTOM POLJU.
NI SUNCE, NI MESEC,
NIJEDNA ZVEZDA NIJE SE POJAVILA U MRAČNOM KLANCU.
DAJ DA TE VIDE MOJE OČI, SUNCE,
DA SE NASITIM TVOJIM LEPIM SVETLOM!
U DALJINI JE NESTALO TAME
I OPET ME OBASJAVA PUNO SVETLO.
KAD BI SAMO SMRTNIK SMEO DA
POGLEDA SUNCE U OKO?
NE TREBA LI DA I JA TRAŽIM ŽIVOT
I DA GA NAĐEM ZAUVEK?
361. A Šamaš je razumeo njegove reči i rekao Gilgamešu:
IDI SIDURI SABITUI, MUDROJ ŽENI SA BREGA BOGOVA.
ONA SEDI NA PRESTOLU,
U VRTU BOGOVA KRAJ MORA I ČUVA STABLO ŽIVOTA.
IDI KA VRTU, KOJI LEŽI PRED TOBOM!
ONA TI MOŽE POKAZATI PUT DO UTNAPIŠTIMA DALEKOG.
362. Gilgameš ču ove reči i pođe.
363. Pred sobom ugleda Vrt bogova.
364. U bujnoj punoći stoje kedrovi, na drveću blistaju plemeniti dragulji.
365. Kao morska trava pruža se pod drvećem zeleni smaragd.
366. Drago kamenje cveta ovde kao trnje i čičak.
367. Safir je seme ploda.
368. Gilgameš usporava korake i podiže oči prema Vrtu bogova.
