Horizont

Pored mnogih drugih dostignuća, Maje su izmislile i kalendar zadivljujuće kompleksnosti i preciznosti. Njihov kalendar su usvojili i drugi srednjeamerički narodi, kao što su Acteci i Totleci, koji su ostavili mehanizam usvojenog kalendara netaknut ali su menjali imena dana, nedelja i meseci.

Kalendar Maja je koristio tri paralelna sistema datiranja vremena.

Dugačko računanje - Long Count

Tzolkin - proročki kalendar

Haab - građanski kalendar


Od njih jedino je Haab bio u direktnoj vezi sa dužinom godine.

Ovako je izgledao jedan tipičan datum Maja:

12. 18. 16. 2. 6, 3 Cimi 4 Zotz.

– 12. 18. 16. 2. 6 je datum "dugačkog računa",
– 3 Cimi je "Tzolkin" datum,
– 4 Zotz je "Haab" datum.

Dugačko računanje - "osnovna serija"

Long Count kalendar predstavlja kombinaciju 20/18-baznog predstavljanja brojeva, koji označavaju početak ere Maja.

Osnovna jedinica je kin (dan), koji predstavlja poslednji član u "dugačkom računanju". Idući sa desna na levo, ostale komponente su:

 Unial – 1 Unial = 20 Kina = 20 dana,
 Tun – 1 Tun = 18 Uniala = 360 dana.
 Približno 1 godina,
 Katun – 1 Katun = 20 Tuna = 7.200 dana.
 Približno 20 godina,
 Baktun – 1 Baktun = 20 Katuna = 144.000 dana.
 Približno 394 godine

Kin, Tun i Katun su označeni brojevima od 0 do 19.
Unial je označen brojevoma od 0 do 17.
Baktun je označen brojevima od 1 do 13.

Mada nisu bili deo "dugačkog računanja",
Maje su imale nazive i za duža vremenska razdoblja:

1 Pictun = 20 Baktuna = 2.880.000 dana = približno 7.885 godina.
1 Calabtun = 20 Pictuna = 57.600.000 dana = približno 158.000 godina.
1 Kinchiltun = 20 Calabtuna = 1.152.000.000 dana = približno 3 miliona godina.
1 Alautun = 20 Kinciltuna = 23.040.000.000 dana = približno 63 miliona godina.

Alautun je najduži imenovani period vremena u svim poznatim kalendarima!

Početak Dugačkog računanja

Bilo bi logično da je prvi datum u "dugačkom računu" 0. 0. 0. 0. 0 ali kako je prvi segment baktun radije numerisan od 1 do 13 nego od 0 do 12, stvarno se prvi datum piše kao 13. 0. 0. 0. 0.

Naučnici još ne mogu da se slože šta 13. 0. 0. 0. 0 ustvari znači.
Imamo tri mogućnosti:

13. 0. 0. 0. 0 = 8. septembar 3114 p.n.e. (po julijan.) = 13. avgust 3114 p.n.e. (po gregor.)

13. 0. 0. 0. 0 = 6. septembar 3114 p.n.e. (po julijan.) = 11. avgust 3114 p.n.e. (po gregor.)

13. 0. 0. 0. 0 = 11. novembar 3374 p.n.e. (po julijan.) = 15. oktobar 3114 p.n.e. (po gregor.)

Ako se držimo jedne od prve dve ekvivalencije, imamo da će "dugački račun" opet da ima vrednost od 13. 0. 0. 0. 0 21. ili 23. decembra 2012 n.e.

"Dugačko računanje" nije započelo svoje brojanje 13. 0. 0. 0. 0, već 7. 13. 0. 0. 0. Verovatno su Maje htele da datumom 13. 0. 0. 0. 0 označe datum nastanka Sveta.

Tzolkin

Flash aplikacija Tzolkin kalendar. Za kretanje po kalendaru koristite meni.

Otvorite Tzolkin Flash kalendar u novom prozoru preko celog ekrana >>

Deo datuma zvani Tzolkin je kombinacija dužina od dve "nedelje". (To je u našem primeru 3 Cimi.) Dok naš kalendar koristi jednu nedelju od 7 dana.


Majanski kalendar koristi sistem od dve "sedmice" nejednakih broja dana:

– numerisanu nedelju od 13 dana, gde su dani označeni od 1 do 13.
– imenovana nedelja od 20 dana, gde su dani obeleženi imenima (znacima) ovako:

0. Ahau
1. Imix
2. Ik
3. Akbal
4. Kan
5. Chicchan
6. Cimi
7. Manik
8. Lamat
9. Muluc
10. Oc
11. Chuen
12. Eb
13. Ben
14. Ix
15. Men
16. Cib
17. Caban
18. Etznab
19. Caunac





Kako imenovana nedelja ima 20 dana, a najmanji broj "dugačkog računanja" je isto 20 dana, postoji određena sinhronizacija među njima. Ako je na primer, poslednji broj danjašnjeg "dugačkor računanja" 0, onda je danas Ahau, a ako je broj 6, onda mora biti Cimi. Pošto se i imenovana i numerisana nedelja nazivaju "nedelja", onda se svakodnevno menja i ime / broj dana. Dan posle 3 Cimi nije 4 Cimi, već 4 Manik, a sledeći je 5 Lamat, pa 6 Muluc itd. Sledeći put kada posle 20–dnevnog ciklusa imenovane nedelje ponovo dođe red na Cimi, biće 10 Cimi, a ne opet 3 Cimi (jer je ciklus numerisane nedelje 13 dana). Sledeći 3 Cimi treba da se čeka260 (ili 13 x 20) dana. Pošto je taj ciklus od 260 dana ima svoje "dobre" i "loše" dane, to je bio razlog da ga Maje nazovu magičnom ili 'predviđajućom godinom'.

Dužina Tzolkin godine je bila 260, a dužina Haab godine 365 dana. Najmanji broj koji može da se podeli i sa 260 i sa 365 jeste 18.980 (260 x 365 = 18.980). Taj broj dana je bio poznat kao kalendarski krug. Znači, ako je nekog dana recimo 4 Ahau 8 Cumhu, sledeći put će 4 Ahau 8 Cumhu pasti u isti dan tek posle 18.980 dana ili posle skoro 52 godine.

Actečki kalendar

Kraj kalendarskog kruga je među stanovništvom plemena Acteka izazivao pravu paniku, jer se verovalo da može da nastupi kraj sveta.

Tek kada se datuma 4 Ahau 8 Cumhu na horizontu pojave Plejade (na slici levo), onda su sigurni da je svetu "obezbeđen" još jedan krug od 52 godine.

Njihov kalendar je proizašao iz kalendara naprednijih Maja ali su oni izbacili "dugački račun" i dodali imena godinama opet formirana na osnovu brojeva
(od 1 do 13) i jednog od četiri znaka u ciklusu od 52 godine (Xiuhmolpilli).

Period od 260 dana se zvao Tonalpohualli, a godina od 365 dana kao Xiuhuitl.

Svakih 26,000 godina sunčev Solarni sistem prolazi kroz 12 takozvanih zodijačkih znakova. Ovaj ciklus podeljen je u 5 podciklusa u trajanju od 5125 godina, za koje se smatra da predstavljaju po jedno doba razvitka.

Actečki kalendar ili Mezoamerički Kamen Sunca 'kaže' da je svako razdoblje sveta uništeno od strane jednog od elemenata: vatre, vode, vetra i zemlje.

Peti ciklus je bio doba Petog Sunca i trajao je od 3113. p.n.e. do 2012. godine.

Peti ciklus završio se 21. 12. 2012. godine.